Automobil u kojem je kralj Aleksandar I Karađorđević proveo poslednje trenutke života mogao je da bude jedan od najvrednijih eksponata srpske i jugoslovenske istorije. Umesto u muzejskoj postavci, francuski „delaž” završio je 1962. godine na otpadu u Loznici, a od čitavog vozila sačuvani su samo deo hladnjaka i dva fara.
Kralj Aleksandar ubijen je 9. oktobra 1934. godine u Marseju, tokom državne posete Francuskoj. Dok se sa francuskim ministrom spoljnih poslova Lujem Bartuom vozio otvorenim automobilom, iz mase je izašao pripadnik VMRO-a Vlado Černozemski, rođen kao Veličko Dimitrov Kerin, i otvorio vatru. Kralj je ubrzo preminuo, dok je atentator smrtno ranjen u sukobu sa obezbeđenjem i okupljenima.
Posle suđenja saučesnicima u atentatu, francuska vlada poklonila je automobil Vojnom muzeju u Beogradu. Vozilo je krajem 1936. parobrodom „Vis” dopremljeno do Splita, odakle je železnicom prevezeno u prestonicu. Na Kalemegdanu je bilo izloženo u posebnoj spomen-sobi sa ličnim predmetima ubijenog kralja, a na njegovim sedištima još su se videli tragovi krvi žrtava.
Automobil je preživeo nemačku okupaciju i Drugi svetski rat, ali je posle 1945. uklonjen iz muzejske postavke zajedno sa drugim predmetima dinastije Karađorđević. Prema podacima koje je objavila „Kaldrma”, nekadašnji istorijski eksponat pretvoren je u dostavno vozilo kuhinje Doma JNA, kojim su sa Kalenić pijace prevoženi krompir, kupus i druge namirnice.
Godine 1951. godine predat je preduzeću „Drina” u Loznici, a potom auto-školi „Gučevo”, gde je korišćen za obuku vozača. Kada je potpuno propao, 1962. godine odvezen je na otpad. Sa olupine je skinuto sve što je moglo ponovo da se upotrebi, dok je karoserija uništena do neprepoznatljivosti.
Jedini sačuvani trag pronašao je Bratislav Petković, osnivač beogradskog Muzeja automobila. Uspeo je da spase deo hladnjaka sa dva fara i uvrsti ih u muzejsku zbirku. Tako su od luksuznog „delaža” iz 1928. godine, sa osmocilindričnim motorom i karoserijom tipa „landole”, ostala samo dva fara, nemi svedoci marsejskog atentata, ali i posleratne nebrige prema jednom od najznačajnijih predmeta nacionalne istorije.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
