Austrija se suočava sa novom rupom u penzijskom sistemu: od 2030. godine nedostajaće oko 630 miliona evra kako bi rashodi ostali u okvirima koje je vlada postavila, objavio je bečki „Kurir”. Podatak ponovo otvara pitanje da li su do sada usvojene reforme dovoljne da zaustave rast troškova koji sve snažnije opterećuju državni budžet.
Austrijska vlada je još 2025. uvela takozvani mehanizam održivosti, koji bi trebalo da se aktivira ukoliko mere štednje ne donesu očekivane rezultate. Prema podacima austrijskog parlamenta, ciljani državni izdaci za penzijsko osiguranje iznose oko 20,3 milijarde evra u 2026, dok je za 2030. postavljena granica od 24,8 milijardi. Ako rashodi značajnije premaše tu putanju, vlast će biti obavezna da uvede dodatne mere.
Problem, međutim, nije ograničen na 630 miliona evra. Austrijska komisija za osiguranje starosti procenjuje da će savezna izdvajanja za zakonsko penzijsko osiguranje do 2030. dostići približno 25,2 milijarde evra. Njihov udeo u bruto domaćem proizvodu porašće sa 2,45 odsto, koliko je iznosio 2018, na 4,23 procenta.
Prema podacima koje su objavili austrijski javni servis ORF i list „Di Prese”, broj penzionera do kraja decenije trebalo bi da bude veći za približno 120.000. Istovremeno, rast zaposlenosti i zarada neće biti dovoljan da prihodi od doprinosa prate povećanje penzijskih rashoda, zbog čega će država morati da nadoknađuje sve veći deo troškova.
Beč pokušava da ublaži pritisak podizanjem uslova za prevremenu, takozvanu koridorsku penziju, uvođenjem delimične penzije i podsticanjem starijih da ostanu na tržištu rada. Zakonska granica za muškarce ostaje 65 godina, dok se kod žena postepeno povećava i trebalo bi da se sa muškom izjednači 2033. godine. Vlada računa da će broj ljudi koji rade i nakon dostizanja penzijskog uzrasta porasti sa oko 150.000 na 180.000 do 2029.
Ukoliko planirane uštede izostanu, mogući potezi obuhvataju dalje pooštravanje uslova za prevremeno penzionisanje, povećanje potrebnog broja godina osiguranja, promenu doprinosa ili sporije usklađivanje penzija. Austrijski penzioneri bi tako cenu dugogodišnjeg odlaganja temeljne reforme mogli da osete kroz kasniji odlazak u penziju i slabiji rast svojih primanja.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
