Svaka deseta mlada osoba u Nemačkoj nema posao, ne školuje se i nije uključena u stručno osposobljavanje, pokazuju najnoviji podaci nemačkog Saveznog zavoda za statistiku – Destatisa, koje prenosi „Handelsblat”. Udeo mladih između 20 i 24 godine koji se nalaze izvan sveta rada i obrazovanja porastao je sa 8,8 odsto u 2022. na deset procenata tokom 2025. godine.
Ova grupa u međunarodnim statistikama označava se skraćenicom NEET – mladi koji nisu zaposleni niti obuhvaćeni obrazovanjem ili obukom. Destatis navodi da njihov udeo, uprkos nedostatku radnika u brojnim granama nemačke privrede, poslednjih godina ne opada, već raste. To otvara pitanje koliko je nekada čvrsta veza između škole, stručnog obrazovanja i poslodavaca počela da slabi.
Prema podacima Evrostata koje je objavio nemački statistički zavod, Nemačka je sa deset odsto još ispod proseka Evropske unije od 12,9 procenata. Najmanji udeo mladih bez posla i obrazovanja imaju Holandija sa 5,6, Švedska sa 7,3 i Češka sa 7,6 odsto. Najteža situacija zabeležena je u Rumuniji, gde stopa dostiže 22,8 odsto, zatim Bugarskoj sa 17,3 i Francuskoj sa 16,2 procenta.
Kako navodi „Handelsblat”, pozivajući se na Nacionalni izveštaj o obrazovanju za 2024. godinu, samo četvrtina mladih iz ove grupe aktivno je tražila zaposlenje. To, međutim, ne znači da su svi ostali odustali od rada: približno deset odsto čekalo je početak studija, obuke ili već dogovorenog zaposlenja, dok gotovo dve trećine nije bilo neposredno dostupno tržištu rada.
Prema istom obrazovnom izveštaju, brigu o deci ili drugim članovima porodice kao razlog neaktivnosti navelo je 20 odsto mladih, dok je 18 procenata bilo sprečeno zdravstvenim ograničenjima. Još 17 odsto nije tražilo zaposlenje jer je čekalo mesto na fakultetu ili u programu stručnog osposobljavanja.
Podaci Destatisa pokazuju da su mlade žene nešto češće pogođene – njih 10,5 odsto nalazi se izvan rada i obrazovanja, u poređenju sa 9,6 procenata mladih muškaraca. Uočljiva je i razlika između grada i sela: u velikim nemačkim gradovima stopa dostiže 10,6 odsto, dok u ruralnim sredinama iznosi 7,9 procenata. Na nivou Evropske unije odnos je obrnut, pa je problem izraženiji u seoskim područjima, gde stopa dostiže 15,4 odsto.
Zabrinjavajuće brojke objavljene su u trenutku vidljivog slabljenja nemačkog tržišta rada. Prema Destatisu, u prvom tromesečju 2026. godine u Nemačkoj je bilo 157.000 zaposlenih manje nego u istom periodu prethodne godine. Pad zaposlenosti nastavlja se još od avgusta 2025, dok ekonomska neizvesnost utiče na kompanije da opreznije zapošljavaju i smanjuju broj ponuđenih mesta za obuku.
Savezna agencija za rad upozorila je da se na tržištu stručnog obrazovanja stvara ozbiljan nesklad. Njena regionalna direkcija za Severnu Rajnu-Vestfaliju saopštila je da je do maja 2025. broj ponuđenih mesta za stručno osposobljavanje smanjen za 4,8 odsto, dok je broj zainteresovanih mladih porastao za 3,1 procenat. Istovremeno su desetine hiljada mesta ostale nepopunjene, jer se ponuda poslodavaca često ne poklapa sa obrazovanjem, sposobnostima ili mestom stanovanja kandidata.
Nemačka se tako suočava sa ozbiljnim paradoksom: privreda godinama upozorava na nedostatak radnika, dok raste broj mladih koji ne uspevaju da uđu ni u obrazovni sistem ni na tržište rada. Podaci ne potvrđuju jednostavnu tezu o „lenjoj generaciji”, već ukazuju na spoj privredne stagnacije, zdravstvenih i porodičnih problema, smanjene ponude obuke i sve slabije usklađenosti školstva sa potrebama nemačke industrije.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
