Milo Milunović, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog slikarstva 20. veka, rođen je na današnji dan 18. avgusta 1897. godine na Cetinju, u tadašnjoj Kneževini Crnoj Gori. Njegov umetnički put vodio ga je preko Firence i Pariza do Beograda, gde je evropska iskustva spojio sa domaćim nasleđem i prepoznatljivim sredozemnskim motivima.
Prva znanja sticao je na Cetinju, u Monci i Skadru, a usavršavanje je nastavio u Firenci. Od 1912. do 1914. godine učio je kod Antonija Augusta Đakometija, a studije je prekinuo Prvi svetski rat, tokom kojeg je kao dobrovoljac crnogorske vojske zarobljen i interniran. Ni u zatočeništvu nije odustao od umetnosti, pa je prvu samostalnu izložbu priredio u Osijeku. Izlagao je na Jesenjem, Tiljerijskom i Salonu nezavisnih, družio se sa Šaimom Sutinom i Antoanom Burdelom, koji je otkupio nekoliko njegovih radova.
Freske u crkvi u Prčanju oslikao je 1923, a narednih godina stvarao je u Parizu i Beogradu. Period od 1926. do 1932. donelo je neke od njegovih najuspelijih pejzaža, mrtvih priroda i gradskih prizora iz Sen Tropea, južne Francuske i Boke Kotorske.
U Beogradu se trajno nastanio 1932. godine. Sa Petrom Dobrovićem i Tomom Rosandićem osnovao je 1937. Akademiju likovnih umetnosti i postao jedan od njenih prvih profesora. Posle Drugog svetskog rata, zajedno sa Petrom Lubardom, pokrenuo je 1946. godine umetničku školu na Cetinju, a po povratku u Beograd 1948. vodio je Državnu majstorsku radionicu.
Milunović je stvarao slike, grafike, freske, mozaike, ilustracije, plakate i scenografije, a pisao je i likovne kritike. Bio je član grupa „Dvanaestorica“ i „Samostalni“, redovni član SANU i dopisni član JAZU. Njegov izraz razvijao se od impresionizma i kubističkih uticaja do asocijativne apstrakcije, ali figuraciju nikada nije napustio.
Dobitnik je Gran prija za mozaik i slikarstvo u Parizu 1937, Oktobarske nagrade Beograda i Sedmojulske nagrade za životno delo 1961. godine. Preminuo je 11. februara 1967. u Beogradu, ostavivši opus u kojem ribe, mreže, brodovi i osunčani predeli Sredizemnja i danas čuvaju snagu njegovog umetničkog izraza.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
