Za neke ljude odlazak na magnetnu rezonancu predstavlja mnogo veći izazov od samog medicinskog pregleda. Osobe koje se plaše zatvorenog prostora mogu veoma teško da podnesu boravak unutar aparata, posebno kada se tome dodaju glasni zvuci uređaja i činjenica da tokom snimanja moraju dugo da ostanu potpuno mirne.
Reakcija ponekad može da bude toliko intenzivna da se pretvori u napad panike. Tada se javljaju ubrzano lupanje srca, preznojavanje, nedostatak vazduha i gotovo neodoljiva potreba da se što pre izađe iz aparata. Ako se osoba u tom trenutku pomeri, podigne ili promeni položaj, snimak može da postane zamućen i neupotrebljiv, pa pregled nekada mora da se prekine ili ponovi.
Ovakva iskustva nisu toliko neuobičajena koliko se možda čini. Istraživanja ukazuju na to da deo pacijenata tokom pregleda u tunelu magnetne rezonance oseća umerenu ili veoma izraženu anksioznost. Zbog straha se određeni broj snimanja širom sveta ne završi do kraja, a posledica može biti i odlaganje pregleda koji je lekaru potreban za postavljanje dijagnoze.
Zato je važno da osoba koja zna da teško podnosi zatvorene prostore o tome govori sa lekarom ili medicinskim osobljem pre ulaska u aparat. Nekome mogu pomoći kontrolisano disanje ili muzika, drugima prisustvo bliske osobe, dok postoje i prostraniji, otvoreniji ili tiši uređaji. Kada za to postoje medicinski razlozi, jedna od mogućnosti je i sedacija.
Klaustrofobija nije samo trenutna neprijatnost, a dobra priprema može da napravi veliku razliku i nekoliko veoma neprijatnih minuta pretvori u pregled koji je moguće završiti bez prekidanja.
Piše: Marko Spasojević
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
