Nemački kancelar Fridrih Merc nalazi se pod najvećim pritiskom od dolaska na vlast, dok se u Berlinu sve otvorenije razmatra pitanje da li će politički preživeti jesenje pokrajinske izbore. Posle sporne rekonstrukcije kabineta, nezadovoljstvo više ne dolazi samo iz opozicije i javnosti, već i iz redova njegovog CDU, gde se, prema nemačkim medijima, potencijalni naslednici već pripremaju za mogući rasplet.
Mercovi rezultati u istraživanjima javnog mnjenja dostigli su istorijski nizak nivo. Prema julskom istraživanju ARD „Dojčlandtrenda“, njegovim radom zadovoljno je svega 13 odsto građana, dok je pet od šest ispitanika nezadovoljno. To je, kako navodi Tagesschau, najslabija ocena jednog aktuelnog kancelara u gotovo tri decenije sprovođenja ovog istraživanja. Istovremeno je AfD u pojedinim anketama pretekao CDU/CSU, dodatno pojačavajući strah u konzervativnom bloku.
Pobunu u CDU podstakla je kadrovska rekonstrukcija koju su pojedini stranački funkcioneri opisali kao loše pripremljenu i neusklađenu. Posebno nezadovoljstvo izazvao je način na koji je smenjen ministar saobraćaja Patrik Šnajder, dok je kandidat predviđen za njegovog naslednika odustao pre nego što je promena završena. Rojters navodi da je izbor Mercovog saradnika Torstena Fraja za novog šefa poslaničke grupe trebalo da stabilizuje situaciju, ali su kritike načina na koji kancelar donosi odluke nastavljene.
Nemački ustavni sistem predviđa četiri moguća puta za promenu kancelara. Merc bi mogao sam da podnese ostavku, nakon čega bi predsednik Frank-Valter Štajnmajer predložio novog kandidata, kome je potrebna većina u Bundestagu. Druga mogućnost je glasanje o poverenju: ukoliko bi ga Merc izgubio, predsednik bi, na njegov predlog, mogao da raspusti parlament i otvori put vanrednim izborima. Treći scenario jeste konstruktivno glasanje o nepoverenju, kojim poslanici mogu da smene kancelara samo ako istovremeno izaberu njegovog naslednika. Četvrti put nije neposredno propisan zakonom, ali bi snažan pritisak rukovodstva CDU mogao da natera Merca na povlačenje.
Ključni test biće septembarski izbori u Saksoniji-Anhaltu, Berlinu i Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji. Prema kalendaru Bundestaga, glasanje u Saksoniji-Anhaltu održava se 6. septembra, dok će Berlin i Meklenburg-Prednja Pomeranija birati vlast 20. septembra. Loši rezultati CDU, posebno uz novi uspon AfD-a, mogli bi da pokrenu otvorene zahteve za Mercovu ostavku.
Među imenima koja su ranije pominjana kao moguće alternative nalaze se premijer Severne Rajne-Vestfalije Hendrik Vist i bavarski premijer Markus Zeder. Ipak, nijedan stranački kandidat ne može jednostavno da preuzme kancelarsku funkciju odlukom CDU, kao što se to događa u Velikoj Britaniji. Za promenu je neophodna odluka Bundestaga ili Mercovo povlačenje. Zato se danas još ne govori o izvesnoj smeni, ali nemački mediji više ne raspravljaju o tome da li je kancelar oslabljen, već koliko dugo može da izdrži pritisak iz sopstvene stranke.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
