Švedsko ministarstvo spoljnih poslova odbilo je da nastavi prepisku sa organizacijom Srpski Most o položaju srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, ne navodeći nijednu konkretnu meru koju je Stokholm preduzeo radi zaštite njihovih prava. Posle preciznih pitanja o vladavini prava, institucionalnom nasilju i postupanju prema Srbima, iz švedskog ministarstva stigla je kratka poruka da taj predmet više neće komentarisati.
Odgovor je 30. jula 2026. upućen Aleksandru Spasiću, direktoru i osnivaču Srpskog Mosta – Instituta za dijasporu, dijalog i inovacije. Autentičnost sadržaja potvrđuje snimak prepiske, na kojem se vidi da je poruku poslala Jedinica za Evropu i Severnu Ameriku švedskog Ministarstva spoljnih poslova. U mejlu, koji prenosimo u celosti, piše:
Poštovani,
Ministarstvo spoljnih poslova neće dalje komentarisati ovaj predmet. Iz principijelnih razloga ne ulazimo u detalje internih procena, pojedinačnih kontakata niti načina na koji se naš rad sprovodi u pojedinačnim predmetima.
Srdačan pozdrav,
Ministarstvo spoljnih poslova
Jedinica za Evropu i Severnu Ameriku
Ovakav odgovor ne dokazuje da Švedska nikada nije preduzela bilo kakvu diplomatsku ili drugu meru, što ni Srpski Most ne tvrdi. Međutim, on potvrđuje da švedsko ministarstvo, uprkos ponovljenim i jasno postavljenim pitanjima, nije javnosti ponudilo nijedan konkretan podatak: nije navelo kada je reagovalo, kome se obratilo, šta je zatražilo od vlasti u Prištini niti kakav je rezultat eventualnog postupanja. Umesto činjenica, usledilo je zatvaranje prepiske.
Upravo je zato inicijativa Srpskog Mosta značajna. Ova organizacija nije se zadovoljila uopštenim diplomatskim formulacijama, već je od države koja se često predstavlja kao jedan od najglasnijih evropskih zaštitnika ljudskih prava zatražila proverljive odgovore. Švedska u svojoj strategiji saradnje sa Istočnom Evropom i Zapadnim Balkanom za period 2026–2030. među prioritetima navodi demokratiju, ljudska prava i vladavinu prava. Njene ranije smernice za delovanje na KiM govorile su i o ravnopravnosti, uključivanju svih zajednica i izgradnji institucija zasnovanih na zakonu.
Zato pozivanje na „principijelne razloge“ zvuči posebno neubedljivo. Od Ministarstva nisu zatraženi poverljivi diplomatski dokumenti, već objašnjenje kako se proklamovana politika primenjuje kada su ugrožena prava Srba. Ako Stokholm od drugih zahteva transparentnost, odgovornost i poštovanje ljudskih prava, onda bi morao da bude spreman da iste standarde primeni i na sopstveno postupanje. Ljudska prava gube smisao kada njihova zaštita zavisi od nacionalnosti žrtve ili političke podobnosti vlasti koja ih ugrožava.
Pitanja Srpskog Mosta nisu nastala bez povoda. Evropska unija je više puta kritikovala jednostrane i nekoordinisane poteze Prištine, uključujući zatvaranje devet poslovnica Pošte Srbije na severu KiM, kao i zatvaranje ustanova koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije. Brisel je ocenio da se status tih struktura mora rešavati kroz dijalog, a ne jednostranim akcijama. Evropska služba za spoljne poslove I OEBS ukazuje na probleme u ostvarivanju jezičkih, imovinskih i drugih prava nevećinskih zajednica, dok njegova misija posebno prati primenu jezičkih prava na KiM.
Srpski Most najavio je da će odgovor švedskog ministarstva učiniti dostupnim javnosti i nastaviti postupanje kroz pravne i demokratske mehanizme. Takav pristup zaslužuje podršku: umesto parola, traže se dokumenti; umesto diplomatskih fraza, konkretne mere; umesto selektivne brige, jednaka zaštita svih. Stokholm je mogao da odgovori činjenicama. Izabrao je da prekine razgovor, potvrđujući poruku Srpskog Mosta da je, kada institucije odbiju da objasne svoje postupanje, i ćutanje odgovor.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
