Organizatori inicijative „Save Europe Act“ doneli su 15. jula pred Evropski parlament u Briselu više od pola miliona potpisa građana koji zahtevaju zaustavljanje masovnih migracija, čvršću kontrolu granica i efikasniji povratak osoba bez prava boravka. Holandska komentatorka Eva Vlardingerbruk, austrijski aktivista Martin Zelner i njihove pristalice stigli su na Trg Luksemburg uprkos pokušaju lokalnih vlasti da zabrane skup, a prikupljene potpise simbolično su predali Evropskom parlamentu.
Okupljanje je prvobitno zabranio gradonačelnik briselske opštine Iksel, pozivajući se na bezbednosne razloge. Organizatori su odluku osporili, nakon čega je belgijski Državni savet suspendovao zabranu i omogućio održavanje protesta. Vlardingerbruk je zatim saopštila da je „prvih pola miliona potpisa“ doneto u Evropski parlament kako bi se glas građana čuo bez obzira na stav Evropske komisije. Događaj i predaju zabeležili su mediji, dok je italijanska agencija ANSA izvestila da su na skupu govorili Vlardingerbruk, Zelner i Andrea Balarati.
Kampanja zahteva strožu zaštitu spoljnih granica, ubrzano vraćanje ilegalnih migranata i odbijenih tražilaca azila, uklanjanje podsticaja za nezakonite dolaske i stvaranje evropskog okvira za dobrovoljni povratak. Među njenim javnim pristalicama nalaze se Viktor Orban, predsednik španskog VOX-a Santjago Abaskal, političar AfD-a Bjern Heke, britanski poslanik Rupert Lou, lider rumunskog AUR-a Đorđe Simion i poljski evroposlanik Dominik Tarčinski.
Zvanični podaci potvrđuju da evropski sistem godinama ne uspeva da sprovede sopstvene odluke. Tokom 2025. u državama EU pronađeno je 719.395 državljana trećih zemalja koji su nezakonito boravili na njenoj teritoriji. Gotovo 492.000 ljudi dobilo je nalog da napusti Uniju, ali je u treće zemlje vraćeno svega 135.460. To znači da je izvršen tek manji deo izrečenih odluka, dok teret neuspešne politike ostaje na državama, lokalnim zajednicama i njihovim građanima.
Da je problem ozbiljan priznala je i Evropska komisija, koja je navela da se stopa povratka godinama kretala oko 20 odsto. Osobe kojima je naloženo da napuste neku članicu često nestanu iz evidencije nadležnih službi, zbog čega je Komisija predložila zajednički evropski sistem povratka i međusobno priznavanje odluka o udaljenju. Ono na šta su suverenističke stranke dugo upozoravale sada više ne može da zanemari ni sam Brisel.
Podrška inicijativi nije poziv na neprijateljstvo prema ljudima koji zakonito žive i rade u evropskim državama. To je zahtev da granice ponovo imaju smisao, da se jasno razlikuju legalna migracija i nezakonit ulazak i da države samostalno odlučuju koliko ljudi mogu odgovorno da prime i integrišu. Politika koja ignoriše bezbednosne, socijalne i kulturne posledice masovnih dolazaka nije humanost, već odricanje institucija od odgovornosti prema sopstvenim građanima.
Organizatori su, prema dostupnim izveštajima, još 8. juna uputili Evropskoj komisiji zahtev za formalnu registraciju inicijative. Predaja više od pola miliona potpisa Evropskom parlamentu bila je snažan politički i simboličan čin, ali ti potpisi još nemaju status zvanično verifikovanih potpisa evropske građanske inicijative. Komisija najpre mora da odobri registraciju, posle čega je za obavezno razmatranje potrebno milion validnih potpisa iz najmanje sedam članica. Bez obzira na pravne prepreke, poruka iz Brisela već je jasna: evropski narodi ne prihvataju da masovne migracije postanu trajno stanje o kojem jedino oni nemaju pravo glasa.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
