Kriza Folksvagena mogla bi da preraste u udar na čitavu nemačku privredu, pošto ekonomisti upozoravaju da nisu ugroženi samo zaposleni u fabrikama automobilskog giganta. Prema proceni koju prenosi „Dojčland kurir“, smanjenje proizvodnje i broja radnika moglo bi posredno da ugrozi još oko 200.000 radnih mesta kod dobavljača, prevoznika, trgovaca i uslužnih preduzeća.
Izvršni direktor Folksvagena Oliver Blume potvrdio je da kompanija razmatra ukidanje dodatnih 50.000 radnih mesta širom sveta, pored približno 50.000 već dogovorenih rezova. Kako izveštava Rojters, kompanija je izračunala da su njeni opšti troškovi oko 20 odsto viši nego kod konkurenata, dok se konačan obim reorganizacije još razmatra.
Folksvagen planira da prepolovi broj modela i smanji proizvodne kapacitete u Evropi za oko 500.000 vozila. Pod znakom pitanja ostaju pogoni u Emdenu, Hanoveru i Cvikauu, kao i Audijeva fabrika u Nekarsulmu. Nadzorni odbor za sada nije prihvatio zatvaranje fabrika, ali to ne znači da je opasnost prošla, već da uprava, sindikati i pokrajinske vlasti još pokušavaju da pronađu alternativu.
Ekonomista Instituta nemačke privrede Tomas Puls upozorava da od svakog radnog mesta kod velikog proizvođača zavisi između 2,5 i tri posla u povezanim delatnostima. Brojka od 200.000 zato predstavlja procenu mogućeg lančanog udara, a ne već donetu odluku o otkazima. Slabija proizvodnja značila bi manje narudžbina za dobavljače i niže prihode za prodavnice, hotele, restorane, zanatlije i lokalne budžete.
Kriza, međutim, više ne pogađa samo automobilsku industriju. Prema istraživanju Nemačkog udruženja trgovaca, 42 odsto trgovinskih kompanija svoje poslovno stanje ocenjuje kao loše, dok je 69 odsto prijavilo pad dobiti. Rojters izveštava da skoro dve trećine trgovaca očekuje prodaju slabiju nego 2025. godine, uz upozorenja na rast troškova energije, rada i nabavke.
Najbolju ocenu politike Berlina daju same nemačke kompanije – svojim investicijama van zemlje. „Mercedes-Benz“ ulaže milijardu evra u proširenje fabrike u mađarskom Kečkemetu, gde će otvoriti 3.000 radnih mesta i udvostručiti proizvodni kapacitet. Dok Nemačka gubi industrijske poslove, nemački kapital bira države sa nižim troškovima, predvidljivijim propisima i povoljnijim poslovnim okruženjem.
Folksvagenova kriza zato prevazilazi probleme jedne kompanije i postaje ozbiljan test za nemačku vlast. Berlin je sada pred izazovom da pokaže da li ume da zaštiti industrijsku osnovu zemlje ili će nastaviti politiku koja proizvodnju čini skupljom, a ulaganja isplativijim u inostranstvu. Bez jeftinije energije, manje birokratije i jasne strategije za automobilsku industriju, nekadašnji motor evropske ekonomije mogao bi da ostane bez pogona koji su decenijama stvarali njegovu snagu.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
