Od prvih bunara na Makišu do savremenog sistema: Više od veka razvoja Beograda

Pre više od 130 godina, tačnije 12. jula 1892. godine, uz prigodnu svečanost kod Terazijske česme, Beograd je dobio svoj prvi moderni vodovod. Taj trenutak nije bio samo tehnički podvig: bio je simbol ulaska prestonice u novo doba, doba higijene, napretka i vere u bolju budućnost. Projekat je osmislio nemački inženjer Oskar Smreker iz Manhajma, čovek čije je ime zauvek urezano u istoriju srpske infrastrukture. Iz pet dubokih bunara na Makišu grad je tada dobijao oko 65 litara vode u sekundi, dovoljno da se napoji rastući Beograd, koji je žedno upijao sve prednosti civilizacijskog skoka.

Smrekerov sistem predstavljao je pravu revoluciju, a umesto starih rimskih akvedukata, turskih česama i varoških bunara, Beograd je dobio kombinaciju podzemnih izvora i savremenih pumpi za crpljenje i distribuciju. Voda iz „Belih voda“ postala je temelj zdravlja grada, a Terazijska česma postala je mesto gde se slavio taj trijumf ljudske pameti nad nestašicom.

Više od 130 godina kasnije, JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ nastavlja da bude kičma života prestonice. Sistem koji snabdeva preko dva miliona ljudi neprestano se razvija. Makiš I i Makiš II danas predstavljaju srce proizvodnje pijaće vode, savremena postrojenja koja obezbeđuju visok kvalitet uz stalno praćenje i unapređenje. Rekonstrukcije mreže u centralnim opštinama, proširenje kapaciteta, zamena starih cevi i ulaganja u nove rezervoare omogućavaju da voda teče pouzdano i u najvećim vrućinama.

U 2026. godini vodovod se suočava sa izazovima rasta grada, ali i sa novim projektima koji grade budućnost. Planirane rekonstrukcije, proširenje regionalnih sistema i ulaganja u energetsku efikasnost pumpnih stanica pokazuju da se tradicija Smrekerovog vizionarstva nastavlja. Voda ostaje javno dobro koje zahteva brigu, investicije i poštovanje, od onih prvih 65 litara u sekundi pa do današnjih miliona kubika vode koji svakodnevno snabdevaju Beograd.

Piše: Stefan Bogdanović