Koliko vode zaista pijemo? Novi podaci otkrili navike građana Srbije

Leto je uveliko počelo, a visoke temperature dodatno povećavaju potrebu organizma za unosom tečnosti. Redovna hidratacija važna je za očuvanje zdravlja, ali najnoviji podaci pokazuju da stanovnici Srbije u proseku piju znatno manje vode nego što preporučuju stručnjaci.

Prema analizi zasnovanoj na podacima Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) i Environmental Performance Index-a (EPI), prosečan stanovnik Srbije dnevno unese oko 1,10 litara vode i napitaka na bazi vode, uključujući sokove i gazirana pića. To je znatno manje od preporučenog dnevnog unosa, koji iznosi 2,5 litra za muškarce i 2 litra za žene.

Srbija se po količini unete tečnosti gotovo ne razlikuje od susednih zemalja. Prosek od 1,10 litara veoma je blizak Bosni i Hercegovini sa 1,12 litara i Hrvatskoj sa 1,09 litara dnevno, dok Slovenija beleži 0,90 litara. Najviše tečnosti u regionu piju stanovnici Mađarske, u proseku 1,67 litara dnevno, dok je najmanji unos zabeležen u Crnoj Gori sa 0,70 litara. Kada se uporede podaci iz 25 država obuhvaćenih EFSA bazom, čiji prosek iznosi 0,97 litara dnevno, Srbija je nešto iznad te vrednosti.

Kvalitet vode za piće u Srbiji ocenjuje se kao veoma visok. Prema Environmental Performance Index-u za 2024. godinu, Srbija je sa 81 bodom od mogućih 100 zauzela 33. mesto u svetu po bezbednosti vode za piće. Podaci FAO pokazuju da Srbija raspolaže sa 18.500 kubnih metara obnovljivih vodnih resursa po stanovniku godišnje. Istovremeno, 99,2% stanovništva ima pristup bezbednoj vodi za piće. Stručnjaci navode da na unos tečnosti utiču klima, starost, fizička aktivnost i druge navike, ali da Srbija raspolaže dovoljnim količinama kvalitetne vode za piće.

Piše: Stefan Bogdanović