U plenarnoj raspravi Evropskog parlamenta u izveštaju o Srbiji za 2025. godinu, održanoj 7. jula u Strazburu, mađarska evroposlanica Anamarija Viček iz redova Fidesa oštro je kritikovala dokument čiji je izvestilac Tonino Picula. Prema njenim rečima, umesto uravnotežene analize napretka Srbije, izveštaj je pretvoren u politički intoniran dokument koji nedovoljno uvažava sprovedene reforme i gotovo isključivo stavlja akcenat na negativne ocene.
U svom izveštaju Picula je ponovio kritike koje se odnose na stanje u oblasti vladavine prava, slobode medija i usklađenosti spoljne politike Srbije sa politikom Evropske unije. Istovremeno, prema oceni Viček, u izveštaju nije posvećena dovoljna pažnja reformskim koracima koje je Srbija sprovela u prethodnom periodu, uključujući usvajanje većeg broja zakona usklađenih sa evropskim standardima i aktivnosti koje su, prema pojedinim signalima iz evropskih institucija, otvorile mogućnost za napredak u pregovaračkom procesu.
Anamarija Viček, koja potiče iz zajednice vojvođanskih Mađara i ima dugogodišnje iskustvo u radu srpskih institucija, istakla je da izveštaji Evropskog parlamenta moraju biti objektivni i uravnoteženi. Podsetila je da je Srbija usvojila 23 zakona u skladu sa evropskom agendom, kao i Akcioni plan za unapređenje položaja nacionalnih manjina, koji je Vlada Srbije usvojila krajem maja.
„To su prilično oštre reči, a kada se radi o napretku ili reformama koje je Srbija sprovela, one se ili ne pominju ili, ako se već pomenu, uvek postoji neko ,,ali“. Svaka pozitiva se nekako ublažava ili racionalizuje nekim negativnim stavom“, rekla je Viček u obraćanju Evropskom parlamentu.
Ona je ocenila da ukazivanje na nedostatke ima smisla samo ukoliko se istovremeno priznaju i ostvareni rezultati, jer u suprotnom, kako je navela, izveštaj gubi kredibilitet i ostavlja utisak političke pristrasnosti, umesto da bude objektivna procena napretka zemlje kandidata.
Kritičari Piculinog izveštaja smatraju da ovakav pristup ne doprinosi konstruktivnom dijalogu niti procesu evropskih integracija Srbije. Istovremeno ukazuju da se u pojedinim evropskim institucijama mogu čuti i drugačije ocene, koje priznaju reformske napore Beograda i podržavaju nastavak pregovaračkog procesa. Zbog toga ocenjuju da dokument izvestioca Evropskog parlamenta ostavlja utisak da političke poruke često preovlađuju nad uravnoteženim sagledavanjem činjenica.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
