Gotovo 180.000 Kanađana provelo je više od 48 sati u odeljenjima hitne pomoći nakon što je doneta odluka da budu primljeni na bolničko lečenje, pokazuju najnoviji podaci Kanadskog instituta za zdravstvene informacije (CIHI) za fiskalnu godinu od aprila 2024. do marta 2025. godine. Kako izveštavaju Global News, National Post i drugi kanadski mediji, ovi podaci ukazuju na ozbiljne probleme u zdravstvenom sistemu koji se godinama smatra jednim od temelja kanadske socijalne politike.
Prema izveštaju CIHI-ja, čak jedan od deset pacijenata kojima je bilo potrebno bolničko lečenje proveo je u hitnoj službi više od dva dana pre nego što je dobio krevet ili bio upućen na operativni zahvat. Istovremeno, oko 1,5 miliona pacijenata čekalo je u hitnim službama duže od 14 sati. Kako navodi CIHI, vreme čekanja nastavlja da raste, pa je 90. percentil sada premašio 48 sati, što je oko 12 sati više nego pre šest godina.
Kako prenose kanadski mediji, u mnogim bolnicama pacijenti satima, pa čak i danima ostaju na nosilima u hodnicima, dok medicinsko osoblje pokušava da zbrine veliki broj ljudi u uslovima nedostatka kreveta i zaposlenih. Pojedine ustanove privremeno koriste hodnike kao dodatni prostor za smeštaj pacijenata, što dodatno opterećuje zdravstveni sistem.
Lekari hitne medicine upozoravaju da produženo zadržavanje pacijenata u hitnim službama nije samo organizacioni problem, već može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Kako navodi Global News, pozivajući se na medicinska istraživanja, duže čekanje povećava rizik od komplikacija i smrtnog ishoda. Pojedine studije ukazuju da na svakih 82 pacijenta koji u hitnoj pomoći provedu više od šest do osam sati dolazi do jednog dodatnog smrtnog ishoda povezanog sa produženim čekanjem. Stručnjaci ipak upozoravaju da se takve procene ne mogu jednostavno preneti na sve pacijente koji su čekali duže od 48 sati, ali naglašavaju da dugotrajna zadržavanja predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik.
Prema ocenama stručnjaka, uzroci krize su višestruki. Među najvažnijima su starenje stanovništva, sve veći broj dolazaka u hitne službe, nedovoljan broj bolničkih kreveta, kao i dugogodišnji problem nedostatka lekara i medicinskih sestara. Iako Kanada ima univerzalni zdravstveni sistem finansiran iz javnih sredstava, brojni stručnjaci upozoravaju da dostupnost zdravstvene zaštite sve češće ne prati potrebe stanovništva.
Posebno su pogođeni stariji pacijenti, hronični bolesnici i osobe kojima je neophodno bolničko lečenje odmah nakon prijema u hitnu službu. Zbog nedostatka kapaciteta oni često ostaju u hitnim odeljenjima mnogo duže nego što medicinski standardi preporučuju, što dodatno povećava pritisak na zdravstvene radnike i usporava prijem novih pacijenata.
Podaci iz Kanade pokazuju da ni zdravstveni sistemi koji se decenijama navode kao primer univerzalne zdravstvene zaštite nisu imuni na ozbiljne strukturne probleme. Kada stotine hiljada ljudi čekaju danima na bolnički krevet, jasno je da pitanje više nije samo organizacija rada, već sposobnost sistema da građanima obezbedi pravovremenu i efikasnu zdravstvenu zaštitu.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
