Kada se govori o najvećim herojima Prvog svetskog rata, ime Milunke Savić poznato je gotovo svima. Međutim, malo je onih koji znaju za Mihaila Madžarevića, jednog od najhrabrijih srpskih oficira i, uz Milunku Savić, najodlikovanijeg srpskog vojnika Velikog rata. Njegove grudi krasile su čak četiri Karađorđeve zvezde, Orden belog orla sa mačevima, Zlatna i Srebrna medalja za hrabrost, Albanska spomenica, francuska Legija časti i engleski Ratni krst.
Još kao osamnaestogodišnjak stupio je u srpsku vojsku i učestvovao u oba Balkanska rata. Već tada pokazao je izuzetnu hrabrost, zarobivši tursku bateriju kod Bitolja, za šta je odlikovan Srebrnom medaljom za hrabrost.
Sa izbijanjem Prvog svetskog rata njegova vojnička umešnost dolazi do punog izražaja. U jednoj od prvih akcija primetio je austrougarskog izviđača koji je, koristeći zarobljenu srpsku seljanku kao živi štit, osmatrao srpske položaje. Sa oko 400 metara Madžarević jednim preciznim hicem pogađa neprijateljskog vojnika i spasava ženu.
Ubrzo potom, zajedno sa jednim podoficirom, upada u kuću kod Gornjeg Milanovca u kojoj se nalazio vod austrougarskih vojnika. Iznenađeni neprijatelji predaju se bez otpora, a za ovaj podvig Mađarević dobija Zlatnu medalju za hrabrost.
Jedna od njegovih najčuvenijih akcija dogodila se u maju 1915. godine na Savi kod Vladimiraca. Sa samo šesnaest dobrovoljaca, pod okriljem noći prelazi reku u tri čamca, skriva se do svitanja, a zatim iznenadnim napadom zarobljava dvadeset austrougarskih vojnika bez ispaljenog metka. Kada je za ovaj podvig saznao kralj Petar I, lično ga je telefonom pozvao, čestitao mu i odlikovao ga Karađorđevom zvezdom, unapredivši ga u čin poručnika.
Samo mesec dana kasnije Madžarević izvodi još smeliju operaciju na Mišarskoj adi kod Šapca. Sa 214 dobrovoljaca noću prelazi na ostrvo koje drži brojčano jači neprijatelj. U zoru kreće u odlučan juriš i primorava čak 136 austrougarskih vojnika da polože oružje.
Ni tu nije bio kraj njegovim podvizima. Kod Smedereva uspeva da zarobi ponton sa 27 nemačkih vojnika, da bi potom zajedno sa srpskom vojskom prošao golgotu povlačenja preko Albanije do Krfa.
Posle oporavka odlazi na Solunski front, gde će ostvariti svoj najpoznatiji ratni podvig. Na vrhu Kajmakčalana bugarski mitraljez zaustavio je napredovanje srpske vojske. Pred prestolonaslednikom Aleksandrom, vojvodom Živojinom Mišićem i francuskim generalom Sarajem, Madžarević traži dozvolu da pokuša da uništi mitraljesko gnezdo. Sa jednim podoficirom, naoružan bombama, puzi do samog vrha planine i posle snažnih eksplozija zauvek utišava neprijateljski mitraljez.
Njegov povratak izazvao je oduševljenje među saveznicima. Regentar Aleksandar skinuo je svoju Karađorđevu zvezdu i zakačio je na Madžarevićev šinjel, dok mu je francuski general Saraj uručio Legiju časti. Ovim podvigom omogućeno je dalje napredovanje srpske vojske, oslobođenje otadžbine i konačan slom Austrougarske.
Posle rata demobilisan je u činu majora. Tokom Drugog svetskog rata odbio je ponudu generala Milana Nedića da preuzme dužnost komandanta žandarmerije, zbog čega je završio u logoru na Banjici, a potom i u nemačkom zarobljeništvu, gde je proveo četiri godine.
Po završetku rata nije se vratio u komunističku Jugoslaviju, već je emigrirao u Sjedinjene Američke Države. Tamo je, daleko od otadžbine za koju se borio, radio teške fizičke poslove sve do smrti 1965. godine.
Sahranjen je u porti manastira Svetog Save u Libertivilu, kod Čikaga. Iako je bio jedan od najvećih srpskih ratnih heroja i nosilac izuzetnog broja domaćih i stranih odlikovanja, njegovo ime danas je gotovo zaboravljeno. Čovek koji je četiri puta odlikovan Karađorđevom zvezdom ostao je bez spomenika i bez mesta u kolektivnom sećanju kakvo svojim junaštvom nesumnjivo zaslužuje.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
