Na današnji dan, 30. juna 1888. godine, u Pirotu je rođena Vukosava Vuka Velimirović, prva srpska vajarka i jedna od najznačajnijih umetnica koje je Srbija dala početkom 20. veka. Pored vajarstva, bavila se književnošću za decu, ilustracijom, likovnom kritikom i prevođenjem, ostavivši dubok trag u srpskoj kulturi.
Rođena je u uglednoj porodici, otac joj je bio trgovac, a majka učiteljica. Još kao devojčica pokazivala je izuzetan talenat za crtanje i oblikovanje, pa je umetničko obrazovanje započela u Beogradu, a potom ga nastavila u Minhenu i Parizu, gde je usavršavala vajarstvo kod poznatih evropskih umetnika.
U vreme kada je vajarstvo gotovo isključivo bilo zanimanje muškaraca, Vuka Velimirović uspela je da se izbori za svoje mesto među najznačajnijim umetnicima tadašnje Srbije. Između dva svetska rata bila je veoma aktivna i izlagala je svoja dela ne samo u zemlji već i u evropskim kulturnim centrima poput Pariza, Rima i Londona, čime je stekla i međunarodno priznanje.
Njeno stvaralaštvo obuhvatalo je portrete, biste znamenitih ličnosti, skulpture dece i ženskih figura, kao i monumentalne kompozicije. Radila je u kamenu, gipsu i terakoti, a njena dela odlikuju se izraženom emocionalnošću, psihološkom dubinom i izuzetnim osećajem za ljudsku formu.
Pored vajarskog rada, pisala je priče za decu, ilustrovala knjige i prevodila dela sa francuskog i nemačkog jezika. Savremenici su je opisivali kao obrazovanu, modernu i izuzetno lepu ženu, zbog čega je često nazivana i „lepoticom svog vremena“.
Veliki deo života stvarala je u svom beogradskom ateljeu, okružena skulpturama koje su nastajale kao plod višedecenijskog umetničkog rada. Danas se njena dela čuvaju u muzejima i privatnim kolekcijama, među kojima su Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej u Beogradu.
Vukosava Vuka Velimirović preminula je 12. decembra 1965. godine u Beogradu. Iako je danas nepravedno manje poznata široj javnosti, ostala je upamćena kao pionir ženskog vajarstva u Srbiji i umetnica koja je otvorila vrata generacijama žena da ravnopravno učestvuju u razvoju srpske likovne umetnosti.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
