Letnje vrućine ne donose samo znoj i umor, već i negativno utiču na naše raspoloženje, čineći nas nervoznijim, anksioznijim i manje koncentrisanim.
Brojna naučna istraživanja potvrđuju da ekstremne temperature direktno utiču na mentalno zdravlje. Prema analizama objavljenim u časopisima poput „The Lancet Planetary Health“, porast temperature za samo 1°C može povećati rizik od samoubistva za oko 1%, dok toplotni talasi dovode do porasta hospitalizacija zbog mentalnih poremećaja za 9-13%. U SAD je zabeležen porast poseta hitnoj pomoći zbog mentalnih problema za 8% u najtoplijim danima leta u odnosu na hladnije periode.
Toplota deluje na više nivoa – fiziološki remeti termoregulaciju mozga, povećava nivo kortizola (hormona stresa) i utiče na neurotransmitere poput serotonina i dopamina, koji regulišu raspoloženje, što dovodi do povećane agresivnosti i impulsivnosti. Studije pokazuju da visoke temperature povećavaju nasilne zločine, nasilje i opšte tenzije u društvu. Istovremeno, vrućine otežavaju san – smanjuju REM fazu i duboki san, što dovodi do umora, problema sa koncentracijom i pogoršanja simptoma depresije i anksioznosti.
Posebno su ugrožene ranjive grupe: stariji ljudi, osobe sa postojećim mentalnim poremećajima (šizofrenija, depresija, poremećaji zloupotrebe supstanci), kao i oni koji uzimaju psihijatrijske lekove koji otežavaju termoregulaciju. U nižim socijalnim slojevima i gradovima bez adekvatnog hlađenja efekti su još izraženiji. Istraživanja iz Tajvana, Australije i Brazila pokazuju da dugotrajna izloženost temperaturama iznad 23°C povećava rizik od depresije za 7% po stepenu Celzijusa, a u siromašnijim oblastima hospitalizacije skaču i više od tri puta.
U Srbiji, gde leti temperature često prelaze 35°C, ovi efekti nisu samo statistika – oni se osećaju u svakodnevnom životu: većoj nervozi u saobraćaju ili opštem osećaju umora. Klimatske promene čine toplotne talase učestalijim, pa je važno da budemo svesni rizika i preduzmemo odgovarajuće korake, hidriramo organizam, tražimo hladovinu, održavamo rutinu spavanja i, ako je potrebno, potražimo stručnu pomoć.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
