Razvoj AI tehnologije (veštačke inteligencije) mogao bi u narednim godinama iz korena da promeni tržište rada u Nemačkoj, a žene će, prema najnovijoj analizi nemačkog poslovnog lista Handelsblatt, biti među onima koje će najviše osetiti posledice. Podaci više nemačkih istraživačkih institucija pokazuju da žene znatno češće rade na poslovima koje AI, odnosno sistemi veštačke inteligencije, mogu da automatizuju, zbog čega postoji opasnost od produbljivanja postojećih rodnih razlika na tržištu rada.
Kako navodi Handelsblatt, pozivajući se na podatke Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB), Savezne agencije za zapošljavanje, Kilskog instituta za svetsku ekonomiju i platforme Indeed, transformacija izazvana razvojem AI tehnologije mogla bi u narednih 15 godina da utiče na oko 1,6 miliona radnih mesta u Nemačkoj. Najizloženiji su administrativni, kancelarijski i poslovi korisničke podrške, u kojima žene čine većinu zaposlenih.
Analiza pokazuje da upravo ova zanimanja podrazumevaju veliki broj rutinskih administrativnih i kognitivnih zadataka koje generativna AI rešenja, odnosno alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji poput ChatGPT-a i sličnih sistema, mogu da obavljaju brže i efikasnije. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da automatizacija ne znači nužno potpuno gašenje radnih mesta, već značajnu promenu načina rada i potrebu za sticanjem novih digitalnih veština i znanja za rad sa AI alatima.
Poseban problem predstavlja takozvani „Gender AI Gap“, odnosno razlika između muškaraca i žena u korišćenju AI alata i tehnologija veštačke inteligencije. Istraživanje IAB-a i inicijative D21 pokazuje da žene koriste AI znatno ređe od muškaraca. Razlika iznosi oko 16 procentnih poena, a čak i kada se uzmu u obzir obrazovanje, starost i prihodi, ona ostaje oko osam procentnih poena. Posebno zabrinjava činjenica da je taj jaz izražen i među pripadnicima Generacije Z, od kojih se očekuje da budu najspremniji za digitalnu ekonomiju i primenu veštačke inteligencije.
Slične zaključke donose i istraživanja OECD-a i Međunarodne organizacije rada (ILO), koja upozoravaju da su žene i na globalnom nivou znatno zastupljenije u zanimanjima sa visokim rizikom od automatizacije pomoću AI tehnologije, dok su istovremeno manje prisutne u profesijama koje razvijaju, programiraju i primenjuju veštačku inteligenciju. U Nemačkoj su građevinarstvo, industrijska proizvodnja i pojedina tehnička zanimanja, u kojima dominiraju muškarci, za sada manje izloženi direktnom uticaju AI automatizacije.
Sve to otvara pitanje da li će Nemačka uspeti da odgovori na izazove AI revolucije. Zemlja koja ulaže milijarde evra u razvoj veštačke inteligencije istovremeno mora da pronađe način da veliki broj zaposlenih prekvalifikuje za poslove budućnosti. U suprotnom, AI bi mogao dodatno da produbi nejednakosti na tržištu rada i izazove nove društvene i ekonomske probleme.
Dok Nemačka ubrzano razvija AI i ulaže ogromna sredstva u tehnologije veštačke inteligencije, postaje sve očiglednije da zaostaje u pripremi sopstvenog tržišta rada za promene koje ta revolucija donosi. Ako se na vreme ne obezbede programi prekvalifikacije i digitalnog obrazovanja, najveći teret AI transformacije mogli bi da snose upravo zaposleni u administrativnim zanimanjima, među kojima dominiraju žene. Iskustvo Nemačke pokazuje da tehnološki napredak nije dovoljan sam po sebi – bez ulaganja u ljude, veštačka inteligencija može postati novi izvor društvenih razlika umesto pokretač razvoja.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
