Nekada su se rasprave o slobodi štampe u Evropi uglavnom vodile oko državne cenzure, političkih pritisaka i zaštite novinara od vlasti. Danas sve veći broj medijskih stručnjaka upozorava da se centar moći preselio na drugu stranu – u ruke velikih tehnoloških kompanija i njihovih algoritama. Upravo na to upozorava i ugledni nemački list ,,Frankfurter Allgemeine Zeitung“ (FAZ), koji u komentaru pod naslovom „Müssen wir die Pressefreiheit neu denken?“ („Da li moramo ponovo da promislimo o slobodi štampe?“) postavlja pitanje da li su tradicionalni mehanizmi zaštite medijskih sloboda još dovoljni u digitalnom dobu.
Kako navodi FAZ, algoritmi društvenih mreža i internet platformi danas praktično odlučuju koje će informacije doći do miliona korisnika, a koje će ostati gotovo nevidljive. Za razliku od nekadašnjih urednika, koji su svoje odluke donosili javno i bili odgovorni čitaocima, savremeni algoritmi funkcionišu prema pravilima koja su uglavnom poslovna tajna. Njihov primarni cilj nije informisanje javnosti, već povećanje angažovanja korisnika, vremena provedenog na platformama i prihoda od oglašavanja.
„Ko slobodu štampe shvata samo kao zaštitu od države, nije razumeo suštinsku promenu našeg vremena“, upozorava FAZ. Prema oceni lista, mediji se danas sve više nalaze u situaciji da njihov doseg ne zavisi od kvaliteta sadržaja, već od toga koliko je određena tema privlačna algoritmima koji favorizuju emocije, sukobe, senzacionalizam i sadržaje koji podstiču reakcije korisnika.
Debata dobija dodatnu težinu u trenutku kada Nemačka više ne zauzima poziciju medijskog uzora kakvu je imala prethodnih decenija. Organizacija ,,Reporteri bez granica“ poslednjih godina beleži pogoršanje položaja zemlje na svetskim listama medijskih sloboda. Kao razlozi navode se rastući pritisci na novinare, sve izraženija politička polarizacija, ali i koncentracija digitalne moći u rukama nekoliko globalnih tehnoloških kompanija koje imaju veći uticaj na protok informacija nego mnoge nacionalne institucije.
Posebno je zanimljivo što se u nemačkoj javnosti sve češće govori o potrebi regulacije algoritama. Evropska unija je kroz Akt o digitalnim uslugama (Digital Services Act) pokušala da uvede veću transparentnost rada velikih platformi, ali kritičari upozoravaju da je pitanje daleko od rešenog. Jedan deo stručnjaka traži da platforme budu obavezne da favorizuju proverene i profesionalne medije, dok drugi upozoravaju da bi takav pristup mogao otvoriti novo pitanje – ko određuje koji su mediji „pouzdani“, a koji nisu.
Kritičari aktuelnog stanja smatraju da se Nemačka suočava sa paradoksom. Zemlja koja se decenijama predstavljala kao jedan od najdoslednijih branilaca slobode medija danas sve otvorenije raspravlja o tome kako da ograniči ili usmeri digitalni prostor kojim dominiraju privatne kompanije izvan njene jurisdikcije. Istovremeno, brojni alternativni i regionalni mediji upozoravaju da ih algoritamske promene velikih platformi mogu praktično izbrisati iz javnog prostora bez ikakvog sudskog postupka, obrazloženja ili mogućnosti žalbe.
FAZ upozorava da se zbog toga menja i sama definicija slobode štampe. Ako medij formalno ima pravo da objavi sadržaj, ali ga algoritmi sistematski guraju van domašaja publike, postavlja se pitanje da li je njegova sloboda zaista očuvana. U digitalnoj eri, navodi list, pristup publici postaje podjednako važan kao i pravo na objavljivanje.
Rasprava koja se danas vodi u Nemačkoj prevazilazi granice jedne države. Ona otvara pitanje budućnosti demokratskih društava u kojima se javno mnjenje sve manje oblikuje u redakcijama, parlamentima i univerzitetima, a sve više u centrima za razvoj algoritama velikih tehnoloških kompanija.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
