Nemački bolnički sistem suočava se sa ozbiljnim izazovima koji bi u narednim godinama mogli da dovedu do gašenja velikog broja zdravstvenih ustanova i gubitka desetina hiljada radnih mesta. Kako prenose ,,Bild“, ,,RND“ i Nemačko udruženje bolnica (Deutsche Krankenhausgesellschaft – DKG), predstavnici sektora upozoravaju da bi planirane mere štednje savezne vlade mogle dodatno da oslabe već opterećen zdravstveni sistem.
Povod za upozorenje predstavlja studija Instituta ,,hcb“, koju je predvodio zdravstveni ekonomista profesor Boris Augurcki. Prema njenim nalazima, nemačke bolnice bi već 2027. godine mogle da ostanu bez oko 3,9 milijardi evra prihoda, što predstavlja pad od približno osam odsto. Do 2030. godine ukupni finansijski gubici mogli bi da dostignu 7,3 milijarde evra, dok bi gotovo polovina bolničkih lokacija bila izložena povećanom riziku od insolventnosti.
Predsednik DKG-a Gerald Gas upozorio je da bi posledice po tržište rada mogle biti izuzetno ozbiljne. „Moraćemo da otpustimo 140.000 zaposlenih, odnosno svakog desetog radnika u sektoru“, izjavio je Gas, ocenjujući da bi takav scenario dodatno ugrozio dostupnost zdravstvene zaštite u pojedinim delovima zemlje.
Prema podacima bolničkog udruženja, veliki broj zdravstvenih ustanova već posluje pod snažnim finansijskim pritiskom. Rast cena energije, inflacija, povećani troškovi rada, nedostatak medicinskog osoblja i sve starije stanovništvo poslednjih godina značajno su opteretili budžete bolnica. DKG navodi da je čak oko 80 odsto nemačkih bolnica već poslovalo sa finansijskim gubicima, zbog čega se svaki novi trošak ili smanjenje prihoda direktno odražava na njihovu održivost.
U središtu spora nalazi se planirana reforma finansiranja zdravstvenog sistema kroz Zakon o stabilizaciji doprinosa zdravstvenog osiguranja (GKV-Beitragsstabilisierungsgesetz). Savezna vlada smatra da su određene korekcije neophodne kako bi se obezbedila dugoročna održivost sistema zdravstvenog osiguranja i sprečio dalji rast doprinosa za građane i poslodavce. Sa druge strane, predstavnici bolničkog sektora upozoravaju da bi upravo bolnice mogle da plate najveću cenu takvih mera.
Debata se vodi i u kontekstu šire reforme nemačkog zdravstva, koja je započeta tokom mandata bivšeg ministra zdravlja Karla Lauterbaha. Cilj reforme bio je veća specijalizacija bolnica, unapređenje kvaliteta lečenja i racionalnije korišćenje resursa. Međutim, uprave bolnica upozoravaju da bez dodatnog finansiranja i stabilnijih izvora prihoda postoji opasnost da reforme ostanu samo na papiru, dok bi zdravstvene ustanove bile primorane da smanjuju kapacitete i broj zaposlenih.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da bi posledice mogle da budu najizraženije u manjim gradovima i ruralnim sredinama, gde su lokalne bolnice često jedini zdravstveni centri dostupni stanovništvu. Stručnjaci upozoravaju da bi zatvaranje pojedinih ustanova moglo da produži vreme čekanja na preglede i operacije, kao i da dodatno poveća pritisak na velike univerzitetske klinike.
Rasprava o budućnosti nemačkog bolničkog sistema tako prerasta okvire finansijske politike i postaje jedno od ključnih socijalnih pitanja u zemlji. Dok vlada ističe potrebu za fiskalnom disciplinom i dugoročnom održivošću zdravstvenog osiguranja, predstavnici bolnica upozoravaju da se stabilnost sistema ne može graditi bez ulaganja u ustanove i zaposlene koji predstavljaju njegovu osnovu. Ishod ove debate mogao bi da odredi izgled nemačkog zdravstva u decenijama koje dolaze.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
