Španija se suočava sa jednim od najvećih procesa legalizacije ilegalnih migranata u svojoj novijoj istoriji. Socijalistička vlada premijera Pedra Sančesa pokrenula je program regularizacije koji je, prema pisanju nemačkog portala ,,Junge Freiheit“, izazvao daleko veći odziv od očekivanog. Od početka primene novih pravila podneto je gotovo milion zahteva za dobijanje boravišne dozvole, iako su prvobitne procene govorile o približno upola manjem broju kandidata.
Program predviđa da osobe koje ispune određene uslove mogu dobiti privremenu radnu i boravišnu dozvolu u trajanju od godinu dana, dok se za maloletnike predviđa duži period zaštite. Među osnovnim uslovima nalaze se dokaz o boravku u Španiji tokom određenog vremenskog perioda, nepostojanje ozbiljnijih krivičnih dela i poštovanje javnog reda. Španske vlasti tvrde da je cilj programa da se u legalne tokove uključe ljudi koji već godinama žive i rade u zemlji, često bez ikakvih prava i institucionalne zaštite.
Prema dostupnim podacima, do sada je izdato oko 360.000 privremenih radnih dozvola, dok se procenjuje da je tokom 2025. godine u Španiji boravilo približno 850.000 osoba bez regulisanog statusa. Vlada ovu meru predstavlja kao spoj humanitarnog pristupa i ekonomske potrebe, navodeći da španskom tržištu rada nedostaje radna snaga u pojedinim sektorima, posebno u poljoprivredi, građevinarstvu i uslužnim delatnostima.
Međutim, razmere programa izazvale su ozbiljne političke polemike. Kritičari upozoravaju da se masovnom regularizacijom šalje poruka da se nelegalan ulazak u zemlju na kraju može isplatiti. Posebno se ističe bojazan da bi ovakav pristup mogao da podstakne nove migracione talase prema Španiji, koja je već godinama jedna od glavnih ulaznih tačaka za migrante koji preko Mediterana pokušavaju da stignu u Evropsku uniju.
Predstavnici opozicionih stranaka, među kojima je najglasniji Vox, tvrde da se na ovaj način podriva poverenje građana u pravni poredak i migracionu politiku države. Oni ukazuju da se legalni migranti često suočavaju sa dugotrajnim administrativnim procedurama, dok osobe koje su u zemlju ušle mimo propisanih pravila dobijaju mogućnost da relativno brzo regulišu svoj status. Kritike se odnose i na dodatni pritisak na javne službe, tržište stanova, zdravstveni sistem i socijalne fondove.
Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da se Španija već suočava sa problemima integracije velikog broja novopridošlih migranata. U pojedinim gradovima lokalne vlasti upozoravaju na nedostatak smeštajnih kapaciteta, rast troškova socijalnih programa i sve veće opterećenje obrazovnog sistema. Istovremeno, bezbednosne službe upozoravaju da je efikasna kontrola identiteta i porekla velikog broja podnosilaca zahteva izuzetno složen zadatak.
U pozadini cele inicijative nalazi se kampanja „Regularización Ya!“, koju su godinama promovisale leve aktivističke organizacije. Nakon što je prikupljeno više od 700.000 potpisa podrške, ideja je prerasla u zvaničnu državnu politiku. Za pristalice programa to predstavlja čin društvene solidarnosti, dok protivnici smatraju da je reč o političkom ustupku koji dugoročno može imati ozbiljne posledice po migracionu politiku cele Evropske unije.
Slučaj Španije pokazuje koliko daleko jedna država može otići u pokušaju da reši posledice dugogodišnje nekontrolisane migracione politike. Umesto da fokus bude na zaštiti granica, sprečavanju ilegalnih ulazaka i borbi protiv mreža krijumčara ljudi, vlast u Madridu odlučila je da legalizuje stotine hiljada osoba koje su godinama boravile u zemlji bez odgovarajućeg statusa.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
