U savremenim kompanijama sve češće rade rame uz rame pripadnici četiri, pa čak i pet generacija zaposlenih. Iako dele iste kancelarije, projekte i ciljeve, često se stiče utisak da govore potpuno različitim jezicima. Dok stariji zaposleni insistiraju na stabilnosti, disciplini i lojalnosti kompaniji, mlađe generacije traže fleksibilnost, lični razvoj i osećaj pripadnosti. Međutim, novo međunarodno istraživanje pokazuje da uzrok nesporazuma nije u karakteru ljudi, već u okolnostima koje su oblikovale njihove poglede na rad i karijeru.
Kako prenosi nemački portal ,,mein-mmo.de“ pozivajući se na istraživanje kompanije O.C. Tanner, samo 26% zaposlenih smatra da u njihovim organizacijama postoji prava generacijska sinergija. Ipak, tamo gde ona postoji, rezultati su izuzetni. Zaposleni imaju čak devet puta veće šanse da ostvare vrhunske rezultate, šest puta češće preporučuju svog poslodavca drugima, a osećaj uključenosti i pripadnosti značajno je izraženiji.
Istraživanje, sprovedeno među 5.702 zaposlena u 17 zemalja, pokazuje da svaka generacija na radno mesto donosi sopstveni „generacijski ugovor“ – skup očekivanja nastalih u trenutku kada je ulazila na tržište rada. Bejbi bumere oblikovalo je vreme u kojem su sigurnost zaposlenja, stabilna plata i dugoročna lojalnost poslodavcu predstavljali ključ uspeha. Zbog toga oni i danas očekuju da se predan rad nagradi stabilnošću i poštovanjem.
Milenijalci su na tržište rada stupili u periodu velikih ekonomskih promena, tehnološkog razvoja i čestih kriza. Zbog toga više pažnje posvećuju smislu posla, mogućnostima profesionalnog razvoja i ravnoteži između privatnog i poslovnog života. Za njih posao nije samo izvor prihoda, već i prostor za lično ostvarenje.
Najmlađa generacija zaposlenih, generacija Z, odrasla je u digitalnom okruženju i svetu stalnih promena. Njima su posebno važni pripadnost timu, kvalitetni međuljudski odnosi, mentorska podrška i mogućnost brzog napredovanja. Mnogi mladi zaposleni ne vide lojalnost kompaniji kao cilj sam po sebi, već kao rezultat međusobnog poverenja i osećaja da ih organizacija zaista ceni.
Prema analizi autora Benedikta Šlotmana, najveći problem nastaje kada jedna generacija svoje prioritete smatra univerzalnim pravilom. Tako stariji zaposleni ponekad mlade doživljavaju kao nestrpljive i previše zahtevne, dok mlađi starije kolege vide kao osobe koje se teško prilagođavaju promenama. Istraživanje, međutim, pokazuje da su takvi stereotipi uglavnom pogrešni i da su razlike mnogo više povezane sa životnim iskustvom nego sa godinama.
Posebno zanimljiv segment istraživanja odnosi se na veštačku inteligenciju. Čak 44% zaposlenih navodi da se sve manje oslanja na ljudske stručnjake zbog dostupnosti AI alata. Ipak, u kompanijama gde postoji dobra saradnja među generacijama zaposleni tri puta češće traže savet i znanje od kolega različitog uzrasta. To pokazuje da tehnologija ne mora da zameni ljudsku saradnju, već može da je dopuni kada postoji kultura međusobnog poštovanja.
Rezultati istraživanja ukazuju i na konkretne poslovne koristi. Organizacije koje uspešno povezuju različite generacije imaju osam puta veće šanse za razvoj inovacija, deset puta bolje rezultate kada je reč o zadovoljstvu klijenata i rastu poslovanja, kao i dvanaest puta veće poverenje među zaposlenima. U vremenu kada se kompanije širom sveta bore za kvalitetne kadrove, upravo ovakvi podaci postaju važna konkurentska prednost.
Stručnjaci zato upozoravaju da generacijske razlike ne treba posmatrati kao problem koji mora da se ukloni, već kao potencijal koji treba iskoristiti. Iskustvo starijih zaposlenih, energija i digitalne veštine mlađih, kao i različiti pogledi na rešavanje problema mogu postati snažan pokretač razvoja ukoliko postoje dobra komunikacija i spremnost na međusobno razumevanje.
Poruka istraživanja je jasna: generacije nisu u sukobu zato što žele različite stvari, već zato što iste potrebe izražavaju na različite načine. Kompanije koje to shvate i stvore okruženje u kojem zaposleni uče jedni od drugih biće uspešnije, otpornije na promene i privlačnije novim generacijama radnika. U svetu rada koji se ubrzano menja, upravo sposobnost povezivanja različitih generacija mogla bi da postane jedna od najvažnijih veština budućnosti.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
