Sa istorijske distance, 27. maj 1868. godine zauzima posebno mesto u srpskoj kulturi kao dan rođenja Alekse Šantića, jednog od najvećih srpskih pesnika i najznačajnijih lirskih glasova s kraja XIX i početka XX veka. Rođen u Mostaru, u tadašnjoj Hercegovini pod osmanskom vlašću, Šantić je svojim stihovima opevao ljubav, patnju, socijalnu nepravdu, rodoljublje i sudbinu srpskog naroda, ostavivši neizbrisiv trag u nacionalnoj književnosti.
Iako je poticao iz ugledne trgovačke porodice, Šantić je svoju životnu misiju pronašao u književnosti. Samostalno se obrazovao i već krajem XIX veka počeo da objavljuje pesme koje su odražavale duh vremena obeleženog nacionalnim preporodom, borbom za slobodu i teškim položajem srpskog naroda u Bosni i Hercegovini.
Kratko je boravio u Ženevi, ali ga je snažna vezanost za zavičaj vratila Hercegovini. Svoja osećanja prema rodnoj grudi izrazio je u pesmi „Ja ne mogu ovde“, dok je tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata ostao dosledan nacionalnim i slobodarskim idealima. Zbog rodoljubivog delovanja bio je progonjen od austrougarskih vlasti, a tokom rata i hapšen.
Među njegovim najpoznatijim delima nalaze se pesme „Emina“, „Ostajte ovde“, „Mi znamo sudbu“, „Moja otadžbina“, „Što te nema“, „Pretpraznično veče“, „Veče na školju“ i „Pod krstom“. Njegova poezija ostala je dragoceno svedočanstvo o duhovnom stanju i istorijskim iskušenjima kroz koja je prolazio srpski narod.
Posebno mesto u Šantićevom životu zauzimalo je Nevesinje, gde je često boravio i nalazio nadahnuće za stvaranje. U pismu književniku Marku Caru iz 1904. godine zapisao je da je u tom „lepom srpskom kraju“ pronašao narod pun vere, istrajnosti i nade u budućnost. Te reči svedoče o njegovoj dubokoj privrženosti Hercegovini i nepokolebljivoj veri u vaskrs i preporod srpskog naroda.
Aleksa Šantić ostao je upamćen ne samo kao veliki pesnik već i kao glas svog vremena, čovek koji je stihovima čuvao nacionalno pamćenje, veru i dostojanstvo svog naroda.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
