Na današnji dan, 5. juna 1875. godine, počeo je ustanak u Hercegovini poznat kao Nevesinjska puška. Ovaj događaj ostao je upamćen kao jedan od najvažnijih trenutaka u borbi srpskog naroda za oslobođenje od osmanske vlasti i za nacionalno ujedinjenje. Ustanak koji je izbio u nevesinjskom kraju ubrzo se proširio širom Hercegovine i Bosne, prerastajući u pokret koji je snažno odjeknuo u čitavoj Evropi i postao uvod u Veliku istočnu krizu.
Nevesinjski kraj je uoči ustanka imao oko 20.000 stanovnika, pretežno pravoslavnih Srba. Većina seljaka bili su kmetovi muslimanskih aga i begova, pa su teški socijalni i politički uslovi predstavljali jedan od glavnih uzroka pobune. Tokom proleća 1875. osmanske vlasti pokušavale su preko svojih komesara da ublaže nezadovoljstvo hrišćanskog stanovništva, ali su domaći feudalci odbijali da se odreknu svojih privilegija.
Unutar srpskog pokreta postojale su razlike u pogledu daljeg toka borbe. Seoski knezovi i deo varošana bili su spremni da prihvate određene turske ustupke, dok su hajdučke vođe zauzimale znatno odlučniji stav. Presudan trenutak nastupio je kada je harambaša Pero Tunguz sa svojom četom presreo turski karavan i ubio sedam kiridžija iz Podveležja. Posle toga ustanak se munjevito širio po Hercegovini, a ubrzo i po Bosanskoj Krajini.
Ustanici su u prvim mesecima ostvarili zapažene uspehe protiv osmanskih snaga. Međutim, sukob je veoma brzo postao predmet međunarodne diplomatije. Velike sile pokušavale su da nametnu reforme u pobunjenim provincijama, ali neuspeh tih inicijativa doveo je do rata Srbije i Crne Gore protiv Turske 1876. godine, a potom i do Rusko-turskog rata 1877. godine.
Iako je srpski nacionalni pokret ušao u složen splet interesa velikih sila, a konačan ishod Velike istočne krize doneo razočaranje zbog austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine, ideal Nevesinjske puške nije ugašen. Žrtva ustanika, njihova rodoljubiva energija i težnja za slobodom ostali su trajno nadahnuće potonjim pokoljenjima i važan deo istorijskog pamćenja srpskog naroda.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
