Dok se Austrija suočava sa sve učestalijim toplotnim talasima, alarmantni podaci pokazuju da školski sistem nije spreman za nove klimatske uslove. Kada temperatura u učionicama redovno prelazi 27 stepeni, nastava se pretvara u borbu za koncentraciju i izdržljivost, umesto da bude prostor za učenje i razvoj.
Prema istraživanju Austrijskog instituta za tehnologiju (AIT) i Tehničkog univerziteta, na koje se poziva austrijski portal Zeit im Bild, gotovo 90 odsto škola u Austriji suočava se sa problemom prekomerne vrućine tokom toplijih meseci. Posebno su pogođene starije školske zgrade, građene u vreme kada ovakvi ekstremni vremenski uslovi nisu bili uobičajeni.
Rezultati istraživanja pokazuju da temperature u pojedinim učionicama tokom kasnog proleća i leta dostižu i više od 30 stepeni. U takvim uslovima učenici se žale na glavobolje, umor, dehidraciju, smanjenu koncentraciju i probleme sa disanjem. Nastavnici upozoravaju da je održavanje kvalitetne nastave gotovo nemoguće kada se učionice pretvore u svojevrsne „staklene bašte“.
Stručnjaci ističu da visoke temperature ne predstavljaju samo pitanje komfora, već direktno utiču na obrazovne rezultate. Naučna istraživanja pokazuju da sa porastom temperature opada sposobnost koncentracije, usvajanja novih informacija i rešavanja složenijih zadataka. Deca su posebno osetljiva na toplotni stres, jer njihov organizam teže reguliše telesnu temperaturu nego kod odraslih osoba.
„Kada temperatura u prostoru pređe 27 stepeni, značajno se smanjuju kognitivne sposobnosti i produktivnost učenika. Dugoročno gledano, to može imati negativne posledice na kvalitet obrazovanja“, upozoravaju istraživači AIT-a.
Problem dodatno pogoršava činjenica da veliki broj austrijskih škola nema adekvatne sisteme za hlađenje. Klimatizacija je i dalje retkost u obrazovnim ustanovama, dok su mere poput spoljne zaštite od sunca, zelenih površina oko škola i modernizacije ventilacionih sistema često nedovoljno razvijene ili se sporo sprovode.
Austrijski mediji navode da klimatske promene iz godine u godinu povećavaju broj dana sa ekstremnim temperaturama. Meteorolozi upozoravaju da će toplotni talasi postajati sve duži i intenzivniji, što znači da će se škole suočavati sa još većim izazovima ukoliko ne budu sprovedena ozbiljna infrastrukturna ulaganja.
Slični problemi već su zabeleženi u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji, gde su pojedine škole bile primorane da skraćuju časove ili privremeno obustavljaju nastavu tokom najtoplijih dana. Stručnjaci smatraju da pitanje prilagođavanja škola novim klimatskim uslovima postaje jedno od ključnih obrazovnih i zdravstvenih pitanja širom Evrope.
Austrijski primer još jednom pokazuje koliko su evropske države ranjive kada se suoče sa problemima koji direktno pogađaju svakodnevni život građana. Dok se milijarde evra izdvajaju za različite političke i ideološke projekte, osnovni uslovi za bezbedan i kvalitetan boravak dece u školama često ostaju u drugom planu.
Nije dovoljno govoriti o održivosti, zelenim politikama i klimatskim strategijama ukoliko učenici svakodnevno sede u učionicama koje tokom leta podsećaju na saune. Humanije i odgovornije bilo bi ulagati u energetsku obnovu školskih objekata, kvalitetnu izolaciju, ventilaciju i moderne sisteme hlađenja, nego godinama ignorisati problem koji direktno utiče na zdravlje i obrazovanje dece.
Deca ne zaslužuju da se bore sa vrućinom dok pokušavaju da uče. Ukoliko evropske vlade zaista žele da ulažu u budućnost, onda bi upravo škole morale da budu među njihovim najvažnijim prioritetima.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
