U nemačkom gradu Hamu i oblasti Rura, 29. maja 2026. godine, klimatski aktivisti pokreta „Ende Gelände” organizovali su veliku akciju građanske neposlušnosti tokom koje su blokirani železnički pravci, putevi i industrijske lokacije povezane sa gasnom infrastrukturom. Prema navodima organizatora, u akciji je učestvovalo oko 1.500 demonstranata, među kojima je bila i švedska aktivistkinja Greta Tunberg, koju je policija udaljila sa mesta protesta.
Aktivisti su zahtevali zaustavljanje izgradnje novih gasnih kapaciteta i okončanje oslanjanja Nemačke na fosilna goriva. Kako su sami saopštili, njihove grupe su pokušale da blokiraju objekte povezane sa gasnom elektranom Scholven u Gelsenkirhenu, kao i fabriku cevovoda „Europipe”. Protesti su izazvali zastoje u saobraćaju i pojačano prisustvo policije, koja je intervenisala kako bi sprečila dalju blokadu kritične infrastrukture.
Prisustvo Grete Tunberg dodatno je privuklo pažnju javnosti i medija. Ona je prethodno učestvovala u klimatskom kampu u Lippeparku, odakle su aktivisti krenuli u akcije. Fotografije sa terena prikazale su policijsku intervenciju i uklanjanje demonstranata koji su odbijali da napuste blokirane lokacije.
Iako organizatori tvrde da je reč o nenasilnoj borbi protiv klimatske krize, kritičari upozoravaju da ovakve akcije sve češće prelaze granicu prihvatljivog protesta. Blokiranje puteva, železnice i industrijskih postrojenja ne pogađa samo velike energetske kompanije, već i građane, radnike i privredu regiona koji zavisi od stabilnog snabdevanja energijom i normalnog funkcionisanja saobraćaja.
Posebno sporno je to što se Nemačka već suočava sa ozbiljnim energetskim izazovima, visokim cenama i posledicama ubrzane zelene tranzicije. Kritičari smatraju da klimatski pokret, umesto da ponudi realna rešenja, sve češće poseže za blokadama, performansima i pritiskom na javni život. Time, kako ocenjuju, ne jača podršku građana zelenim politikama, već izaziva dodatni otpor.
Ovaj protest još jednom je otvorio pitanje granice između građanskog aktivizma i ugrožavanja javnog interesa. Klimatske promene jesu ozbiljna tema, ali energetska bezbednost, radna mesta i svakodnevni život građana ne mogu biti tretirani kao kolateralna šteta političkog performansa.
Piše: Nina Stojanović
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
