Nemačka savezna policija, Bundespolizei, zabeležila je alarmantne podatke za 2025. godinu – više od 27.800 nasilnih dela na železničkim stanicama i u vozovima, uz stotine incidenata sa noževima i više od 2.200 seksualnih delikata. Najteže su pogođene velike stanice u Lajpcigu, Dortmundu i Berlinu, dok kritičari upozoravaju da mere vlasti ne prate ozbiljnost problema javne bezbednosti.
Kako izveštava ,,Welt am Sonntag“, pozivajući se na zvanične podatke Bundespolizei, glavna železnička stanica u Lajpcigu nalazi se na prvom mestu sa 859 nasilnih dela, zatim sledi Dortmund sa 735 i Berlin sa 654 incidenta. Na teritoriji cele zemlje registrovano je više od 980 delikata sa nožem i 2.209 seksualnih delikata, dok je 5.660 napada bilo usmereno protiv policijskih službenika. Ovi podaci pokazuju da su veliki saobraćajni čvorovi postali ozbiljna žarišta nasilja, naročito u večernjim i noćnim satima.
Portal ,,Deutschlandkurier“ posebno ističe strukturu osumnjičenih, navodeći da su osobe bez nemačkog državljanstva, u odnosu na udeo u stanovništvu, višestruko zastupljenije kod nasilnih dela, incidenata sa nožem i seksualnih delikata. Prema podacima iz odgovora savezne vlade u Bundestagu, među poznatim osumnjičenima za nasilna dela na železničkim stanicama i u vozovima evidentiran je veliki broj stranih državljana, što je dodatno otvorilo raspravu o migracionoj, integracionoj i bezbednosnoj politici.
Prema istim podacima, zabeleženo je i 52.849 imovinskih delikata, kao i 1.578 dela povezanih sa oružjem. Iako ukupna kriminalnost u Nemačkoj oscilira od godine do godine, nasilje na javnim mestima, posebno na železničkim stanicama, ostaje ozbiljan problem. Veliki kolodvori sve češće se u nemačkoj javnosti opisuju kao „prostori straha”, u kojima se prepliću problemi droge, beskućništva, grupnog nasilja i nedovoljne kontrole.
,,Welt“ i drugi mediji navode da Bundespolizei sprovodi pojačane akcije na desetinama stanica, uključujući veće prisustvo policije, upotrebu kamera i dodatne kontrole. Ipak, kritičari smatraju da su te mere nedovoljne ukoliko ih ne prati odlučnija politika prema nasilnicima, brže procesuiranje, bolja kontrola rizičnih lokacija i ozbiljniji odgovor na neuspele integracione modele.
Sve veći broj građana, naročito žena, starijih osoba i putnika koji stanice koriste u kasnim satima, oseća nesigurnost na mestima koja bi trebalo da budu osnovna infrastruktura svakodnevnog života. Policajci su, s druge strane, sve češće izloženi napadima, što dodatno pokazuje da problem više nije samo pitanje statistike, već poverenja u sposobnost države da zaštiti javni prostor.
Uprkos ponovljenim upozorenjima stručnjaka i opozicionih stranaka, nemačka vlast još nije ponudila odgovor koji bi građanima ulio sigurnost da se situacija drži pod kontrolom. Dok brojke ostaju visoke, a velike stanice sve češće simbolizuju nesigurnost, pitanje javnog reda postaje jedno od najosetljivijih političkih pitanja u Nemačkoj.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
