Kako izveštava portal ,,Deutschland-Kurier“, rast cena hrane, visoki troškovi energije i pad kupovne moći doveli su do toga da Nemci sve češće u prodavnicama biraju jeftine robne marke trgovinskih lanaca umesto poznatih brendova. Prema podacima na koje se ovaj medij poziva, udeo takozvanih „no name” proizvoda, odnosno privatnih robnih marki, u prodaji prehrambenih artikala dostigao je rekordnih 47%, što je najviši nivo do sada.
Posebno je primetan rast prodaje jeftinijih proizvoda u kategorijama testenina, mlečnih proizvoda, konzervirane hrane, smrznutih proizvoda i sredstava za higijenu. Trgovinski lanci poput ,Aldija, Lidla, Peni marketa i Netoa poslednjih meseci beleže povećan promet upravo zahvaljujući kupcima koji pokušavaju da smanje troškove svakodnevne kupovine.
Mnoge porodice u Nemačkoj danas pažljivo planiraju svaku kupovinu, prate akcije i sve češće odustaju od poznatih brendova koji su godinama važili za simbol kvaliteta i stabilnog standarda. Pojedini proizvodi poznatih proizvođača u međuvremenu su poskupeli i za više od 30% u odnosu na period pre energetske krize i talasa inflacije koji je pogodio Evropu nakon 2022. godine.
Takva promena navika snažno pogađa velike prehrambene kompanije koje gube deo tržišta, dok diskontni lanci dodatno jačaju svoju poziciju. Ekonomski analitičari upozoravaju da iza ovog trenda stoji mnogo ozbiljniji problem – postepena erozija nemačke srednje klase, koja je decenijama bila stub evropske ekonomije.
Kritičari politike u Berlinu smatraju da su visoke cene energije, skupi zeleni projekti i rast poreskih opterećenja dodatno opteretili građane. Iako nemačka vlada pokušava da ublaži posledice kroz subvencije i pakete pomoći, realnost u prodavnicama pokazuje da sve više ljudi štedi čak i na osnovnim životnim namirnicama.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da se ovaj trend više ne odnosi samo na socijalno ugrožene građane, već i na zaposlene pripadnike srednje klase. Ljudi koji su donedavno bez problema kupovali poznate marke sada sve češće biraju najjeftinije alternative kako bi uspeli da pokriju račune za struju, grejanje i kiriju.
Prelazak na „no name” proizvode zato postaje jedan od najuočljivijih simbola promena u nemačkom društvu. Zemlja koja je godinama važila za sinonim stabilnosti i visokog standarda danas se suočava sa sve izraženijim padom kupovne moći i rastućim osećajem nesigurnosti među građanima.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
