U Fortalezi, istorijskom gradu pored mora na severoistoku Brazila, pacijenti sa opekotinama izgledaju kao da su sirene izronile iz talasa. Prekriveni su ribljom kožom, tačnije trakama sterilisane nilske tilapije.
Reč je o revolucionarnoj metodi, biološkom zavoju, nastalom 2017. godine iz nedostatka resursa, a koji se danas koristi u brazilskim bolnicama za lečenje opekotina drugog i trećeg stepena.
Brazil već godinama nema dovoljno ljudske kože iz banaka tkiva, dok su svinjske i sintetičke alternative skupe i teško dostupne u javnom sistemu. Zbog toga su istraživači tražili alternativna rešenja, a dermatolozi sa Federalnog univerziteta u Seari otkrili su da koža ribe, koja se masovno uzgaja u zemlji, može da bude lekovita, da smanjuje bol i broj bolnih previjanja, uglavnom se menja jednom na deset dana, po potrebi i češće; da ubrzava zarastanje rana i do tri puta, a troškove lečenja obara za čak 75% u poređenju sa gazom i klasičnim kremama na bazi srebrnog sulfadiazina.
Nakon sterilizacije, zračenja i hemijske obrade u laboratoriji u Sao Paulu, koža nilske tilapije je dezinfikovana i bez mirisa. Hladi se, pakuje i može da traje do dve godine u frižideru.
Ima ogromnu količinu kolagena tipa I i III, mikrostrukturu i sposobnost zadržavanja vlage vrlo sličnu ljudskom tkivu. Lekari su otkrili da je njen mehanički otpor čak veći nego kod ljudske kože, što je čini izuzetno stabilnim zaštitnim slojem.
Tri funkcionalne banke kože u Brazilu pokrivaju tek oko jedan odsto potreba pacijenata, upozorava dr Edmar Masijel, plastični hirurg iz Fortaleze koji leči opekotine ovom metodom. „Zbog toga javno zdravstvo i dalje očajnički traži druga moguća rešenja“, kaže on.
Dr Džin Li iz Univerziteta Kalifornije u San Dijegu objašnjava da standardne kreme i zavoji uglavnom sprečavaju infekciju, ali ne podstiču direktno obnavljanje tkiva, dok tretman kožom tilapije istovremeno štiti ranu i pomaže regeneraciju oštećene kože.
Među pacijentima je i ribar Antonio dos Santos, koji je zadobio teške opekotine kada je eksplodirala gasna boca na njegovom čamcu. „Kad su mi stavili kožu, bol je počeo da popušta“, rekao je.
U praksi, tretman znači: manje previjanja, manje jakih analgetika i stabilniji tok zarastanja. Kada rana uđe u završnu fazu oporavka, materijal se prirodno odvaja od kože, suši se i bukvalno ljušti sa rane.
U Kini su ranije testirali tilapijsku kožu na glodarima, ali brazilski tim tvrdi da su njihovi biolośki zavoji od riblje kože prvi na ljudima. „Ovo je bez presedana“, izjavio je profesor kliničke farmakologije Manoel Odoriko de Morais, šef Istraživačkog centra Federalnog univerziteta u Seari.
Uz sve prednosti, postoje i ograničenja. U Sjedinjenim Državama bi ovakav bio-materijal morao da prođe stroge kontrole regulatornih agencija i biotehnoloških protokola, što ga čini skupim i sporim za uvođenje.
Zato stručnjaci smatraju da će nilska tilapija ostati rešenje pre svega za zemlje u razvoju, gde je svaki medicinski resurs dragocen — baš kao u Brazilu, gde ono što je nekada završavalo kao riblji otpad danas postaje deo standardnog medicinskog protokola za lečenje opekotina.
Piše: Biljana Stepanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
