Nemačka, koja je još pre nekoliko godina vapila za kvalifikovanom radnom snagom i aktivno vrbovala radnike širom sveta, danas se suočava sa potpuno suprotnom situacijom. Zapošljavanje je zamrznuto, mladi diplomci šalju desetine prijava bez ikakvog odgovora, a nezaposlenost je porasla u 42 meseca od poslednjih 48 meseci. Stopa nezaposlenosti dostigla je 6,4%, a broj nezaposlenih premašio je tri miliona. Kako je moguće da zemlja istovremeno pati od nedostatka radne snage i ima sve više nezaposlenih?
Ova paradoksalna slika nije rezultat iznenadne krize, već postepenog strukturnog preobražaja nemačke privrede. Prema podacima Savezne agencije za zapošljavanje, kompanije su znatno manje spremne da zapošljavaju nove radnike, dok broj otpuštanja ostaje relativno nizak. Predsednik Ifo instituta Klemens Fuest u intervjuu za ,,FOCUS online“ upozorava da Nemačka ulazi u duboku strukturnu krizu i poziva na hitne reforme ekonomije i tržišta rada.
„Kompanije su znatno manje spremne da zapošljavaju nove radnike. Istovremeno, broj otpuštanja je mali“, kaže Fuest i dodaje da će mladima koji upravo završavaju obuku biti znatno teže da pronađu posao nego generacijama pre njih.
Najteže pogođeni su upravo mladi stručnjaci i diplomci. Broj oglasa za poslove na početnom nivou pao je za 42% u 2025. godini. Posebno su ugroženi sektori prodaje, administracije, marketinga, ljudskih resursa i informacionih tehnologija. Čak i visokoobrazovani kandidati sa međunarodnim iskustvom čekaju mesecima na odgovor, neki i preko 120 prijava bez uspeha. Istovremeno, procesi selekcije su duži, a prakse retko vode do stalnog zaposlenja.
Uzrok ove krize leži pre svega u industriji, nekadašnjem motoru nemačke privrede. Automobilska, mašinska i hemijska industrija suočavaju se sa visokim cenama energije, slabim izvozom, žestokom konkurencijom iz Kine i troškovima prelaska na elektromobilnost. Dok radna mesta u ovim sektorima nestaju, nova se uglavnom otvaraju u javnom sektoru, što ne može nadoknaditi gubitak produktivnih, dobro plaćenih industrijskih poslova.
Kompanije izbegavaju masovna otpuštanja zbog strogih zakona o radu i kolektivnih ugovora. Umesto toga, pribegavaju „tihoj krizi“ – zamrzavanju novih zapošljavanja, postepenom penzionisanju i ograničenim ugovorima na određeno vreme. Rezultat je manje otvorenih radnih mesta: Institut za istraživanje zapošljavanja (IAB) zabeležio je u trećem kvartalu 2025. godine samo 1,03 miliona slobodnih pozicija, čak 246.000 manje nego godinu ranije.
Ipak, nije sve crno. I dalje postoji velika potražnja za radnicima u medicinskim strukama, zanatstvu, građevinarstvu, logistici i socijalnim delatnostima. Demografske promene, starenje stanovništva, dugoročno će samo pojačati nedostatak radne snage, ali kratkoročno slaba ekonomija i visoki troškovi prevladavaju.
Stručnjaci vide rešenje u tri pravca: bržem usavršavanju radne snage, boljem usmeravanju ka deficitarim zanimanjima i većim ulaganjima u privredu kako bi se ponovo stvarala kvalitetna radna mesta. Jer, kako upozorava Fuest, ako se ovaj trend nastavi, Nemačka rizikuje da izgubi svoj najvažniji socijalni amortizer – stabilno tržište rada koje je decenijama štitilo domaćinstva od ekonomskih šokova.
Nemačka se tako našla u paradoksu koji mnogi nisu očekivali: zemlja sa demografskom bombom i hroničnim nedostatkom radne snage istovremeno beleži rast nezaposlenosti. To nije povratak na krizu iz 2005. godine, već nešto dublje – prekretnica koja zahteva temeljne promene.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
