Sve počinje 2021. godine. Kompanija Neuralink Ilona Maska prikazuje eksperiment koji deluje kao scena iz naučne fantastike. Makaka majmun po imenu Pejdžer igra video igru „Pong“ – ne rukama, ne džojstikom, već isključivo svojim mozgom.
U njegov mozak je prethodno ugrađen čip, koji prati moždane signale, bežično ih šalje kompjuteru i pretvara ih u komande za računar. Sistem je koristio više od 2.000 elektroda. Majmun je najpre igrao pomoću džojstika i dobijao smuti od banane kao nagradu, a kada je sistem „naučio“ kako njegov mozak radi, džojstik je uklonjen, a igra se nastavila samo na osnovu zamišljenog pokreta ruke. Slika majmuna koji mirno sedi i „pomera“ lopticu na monitoru bez ijednog pokreta obišla je svet i delovala je tada nadrealno.
Danas, pet godina kasnije, početna ideja iz američke laboratorije preselila se u druge delove sveta – u zabavu, nauku i obrazovanje. U Šenženu, gradu koji se često naziva „Silicijumskom dolinom Kine“, nalazi se ogroman Naučno-tehnološki muzej, a tu je i BrainPro – futuristički zabavni centar, pun interaktivnih uređaja, eksperimenata i najnovijih dostignuća nauke. I tu vam ne trebaju džojstici, tasteri i drugi ručni upravljači. Posetioci na glavu stavljaju laganu bežičnu EEG traku sa senzorima koja prati električne signale mozga. Pomoću nje igraju različite igre, od upravljanja mlazovima vode i mašina za hvatanje nagrada do trka automobila na karting stazi. Sve zavisi od toga koliko je igrač fokusiran. Što je pažnja veća, reakcije u igri postaju brže, snažnije i preciznije.
Jedna od najuspešnijih kineskih kompanija koje razvijaju tehnologiju interfejsa mozak–računar je Dželifiš Brejn („Mozak meduze“). Njihovi izumi se koriste u svakodnevnom životu. Početna ideja je bila da se pomogne deci koja teško održavaju pažnju tokom učenja i izrade domaćih zadataka. Njihove lagane EEG trake na glavi, prate moždane signale i poput „rendgenskog snimka“ analiziraju šta se zapravo dešava tokom učenja — da li je dete rastrećeno, pod pritiskom, umorno ili je samo zapelo na teškom pitanju. Nastavnici mogu da prate na računari kako radi mozak svakog đaka tokom učenja i rešavanja logičkih zadataka, da prepoznaju „skriveni stres“, i da pomognu da se nastava prilagodi svakom učeniku umesto da bude ista za sve. Ovakvi sistemi već se koriste u hiljadama škola širom Kine, a kroz naučne programe obuhvataju milione učenika osnovnih i srednjih škola.
Kompanija se ne zaustavlja na školama. Razvija uređaje za zabavu, trening pažnje, probleme sa spavanjem i rano prepoznavanje rizika od Alchajmerove bolesti. Posebno zanimljivo je što ova tehnologija više ne izgleda kao komplikovana laboratorijska oprema — pretvorena je u lagane uređaje za svakodnevnu upotrebu, sa cenom oko 1.000 juana (16.000 dinara) , čime povezivanje mozga i računara izlazi iz sveta visoke nauke i ulazi među obične korisnike.
Na globalnom nivou, tržište interfejsa, spoja mozga i računara još je u razvoju. Procene velikih analitičkih kuća, uključujući McKinsey, govore da bi tržište samo u medicinskim primenama moglo dostići oko 40 milijardi dolara do 2030. godine, dok ukupni potencijal, uključujući obrazovanje, zabavu i potrošačke uređaje, može biti višestruko veći u decenijama koje dolaze.
U većem delu sveta ova tehnologija je još u laboratorijama. Kina je već otišla hiljadama koraka napred. Dok ostatak sveta kaska.
Piše: Biljana Stepanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
