Ideja o blokadi nastave pojavila se kao način da se skrene pažnja na sve veće plaćanje visokog obrazovanja. U Hrvatskoj takav oblik studentske borbe tada nije bio čest, jer dugo nije bilo većih studentskih protesta.
Manja grupa studenata dobila je zadatak da tu ideju predstavi drugim studentima i proveri da li bi profesori pružili podršku. Već je postojao temelj iz protesta u novembru 2008. godine, kada je oko 1500 ljudi tražilo besplatno obrazovanje. O toj temi se govorilo i na javnim skupovima, pa je zahtev već bio poznat delu javnosti.
Organizacija akcije zasnivala se na dve glavne stvari: zauzimanju zgrade fakulteta i prekidu nastave, kao i zajedničkom odlučivanju svih učesnika da li se blokada nastavlja ili završava.
Organizaciju su olakšale neke ranije okolnosti:
a) ranije studentske akcije na Filozofskom fakultetu — protesti protiv pojedinih zakona, rata u Iraku, ulaska Hrvatske u NATO, plaćanja diplomskih studija i posebno protest za besplatno obrazovanje 2008. godine, koji je pokazao da kratki, jednodnevni protesti imaju svoja ograničenja;
b) dugotrajne kritike promena u školstvu uvedenih kroz Bolonjski proces;
c) postojanje studentskih grupa koje su pomagale povezivanje, dogovor i organizaciju među studentima.
Sve to je pomoglo pokretanju veće akcije, ali se kasnije pokazalo da samo po sebi nije bilo dovoljno. Kako piše u „Blokadnoj kuharici“, najvažniji su bili dobra organizacija, istrajnost i upornost učesnika.
U pripremi za zauzimanje zgrade fakulteta, grupa je porasla na oko 50 zainteresovanih učesnika.
Piše: Biljana Stepanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
