Talibani su zvanično legalizovali dečje brakove i ukinuli definisanu minimalnu starost za devojčice, direktno povezujući pravo na brak sa pubertetom.
Prema navodima iz više izveštaja i analiza humanitarnih organizacija, devojčice koje su ušle u pubertet, a koji može da nastupi i oko 9. godine, u okviru versko-pravnog sistema koji se primenjuje u Avganistanu od dolaska Taliban na vlast, mogu biti tretirane kao podobne za brak.
Takođe se navodi da se u nekim tumačenjima smatra da sama činjenica da je devojčica ušla u pubertet predstavlja prećutnu saglasnost za brak, dok odluku u praksi donose muški staratelji, najčešće očevi i dede.
U istim izveštajima se tvrdi da je raniji civilni okvir, koji je u starijem zakonodavstvu postavljao minimalnu starost za brak (u pojedinim periodima 16 godina za devojčice), u praksi potisnut novim porodičnim i versko-pravnim pravilima, što je dovelo do neujednačene i često ekstremno rane primene brakova u siromašnim sredinama.
Humanitarne organizacije poput UNICEF-a i UN Women upozoravaju da su dečji brakovi u porastu, naročito u uslovima ekstremnog siromaštva, zabrane školovanja devojčica i kolapsa ekonomije. U takvim okolnostima, porodice se odlučuju za prodaju ili ugovaranje dečjih brakova radi preživljavanja.
Prema izveštaju organizacije Girls Not Brides, muški članovi porodice prodaju devojčice – mlade od 500 do 3000 dolara, u zavisnosti od regiona, siromaštva i međusobnih dogovora, pri čemu se to opisuje kao deo šireg opstanka u uslovima humanitarne katastrofe.
Međunarodne institucije i Ujedinjene nacije Avganistan opisuju kao jedan od najrestriktivnijih sistema na svetu kada je reč o pravima žena i devojčica, a deo pravnih i akademskih analiza ovaj model sve češće definiše kao oblik „rodnog aparthejda“.
Dodatnu međunarodnu polemiku izazvao je dokumentarni program britanske javne televizije BBC u maju ove godine, pod nazivom „Humanitarna kriza u Avganistanu: porodice koje gladuju u Goru“, a koji je detaljno opisao potresne izbore koje su napravili avganistanski očevi u provinciji Gor, prodajući svoje maloletne ćerke. Kritičari tvrde da takav pristup temi maloletničkih brakova može direktno da opravda odgovornost i umanji težinu problema. S druge strane, autori i deo analitičara brane takav pristup, navodeći da je cilj dokumentarca bio razumevanje mehanizama preživljavanja u ratnim i kriznim uslovima, kao i prikaz složenog društvenog raspada.
Piše: Biljana Stepanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
