Rublja beleži snažan skok i postaje jedna od najjačih valuta na svetskom tržištu, uz nagli rast u odnosu na američki dolar i tradicionalno „sigurnih investicija“ poput zlata.
Ovo naglo jačanje ruske valute dolazi u trenutku kada se finansijska tržišta već suočavaju sa velikim oscilacijama. Tome je kumovalo više faktora koji su se poklopili u kratkom periodu, najpre eksplozija prihoda od nafte i gasa, kao i veći priliv deviza zahvaljujući izvozu energenata, što direktno povećava potražnju za rubljom.
Tu je i stroga monetarna politika. Centralna banka Rusije drži ekstremno visoke kamatne stope, koje idu i do oko 21%, kako bi obuzdala inflaciju. Visoke kamate istovremeno smanjuju potrošnju i uvoz, što dodatno jača domaću valutu. Državne mere ograničavaju iznošenje novca iz zemlje, čime se smanjuje odlazak kapitala i održava stabilnost rublje. Promene u svetskoj trgovini i naročito pritisci na američku valutu, dodatno su ojačali rublju.
Iako snažna rublja smanjuje inflaciju i stabilizuje cene u zemlji, ona istovremeno pravi ozbiljan udar na državne finansije. Ruski prihodi od nafte i gasa uglavnom se ostvaruju u dolarima, ali se budžetska potrošnja vodi u rubljama. Kada rublja ojača, država za isti iznos dolara dobija manje domaće valute, što smanjuje prostor za javnu potrošnju. Pored toga, jača rublja otežava izvoz, jer ruski proizvodi postaju skuplji i manje konkurentni na međunarodnom tržištu.
Ekonomisti upozoravaju da ovaj „valutni bum“ ima dve strane – stabilnost na površini, ali i rastuće pritiske ispod nje.
Piše: Biljana Stepanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
