U zemlji koja se decenijama hvali najjačom evropskom privredom i „nemačkom disciplinom“, UNICEF je objavio zabrinjavajuće podatke: čak 40% petnaestogodišnjaka ne dostiže minimalne standarde u čitanju i matematici. Nemačka je u ovom segmentu pala na 34. mesto od 41 ispitane zemlje, iza Rumunije, Slovačke i Mađarske.
Prema najnovijem izveštaju UNICEF-a „Nejednake šanse: deca i ekonomska nejednakost“, samo 60% nemačkih tinejdžera uspeva da savlada osnovne veštine neophodne za život u savremenom društvu. Ukupno, Nemačka se našla na 25. mestu od 37 bogatih zemalja po dečjem blagostanju. Dok Irska, Južna Koreja i Slovenija prednjače, velika evropska privredna sila tone u prosečnost.
Posebno je zabrinjavajuća duboka socijalna podela. Deca iz siromašnijih porodica imaju svega 46% uspešnosti, dok je kod privilegovane dece taj procenat čak 90%. To pokazuje da nemački obrazovni sistem sve manje uspeva da izjednači šanse i sve više reprodukuje društvene razlike.
Ovi podaci dolaze nakon loših rezultata PISA testa iz 2022. godine i samo potvrđuju dugogodišnji trend pada. Pandemija, masovne migracije, nedovoljna integracija i sistematsko zanemarivanje osnovnih nastavnih programa doprineli su alarmantnom stanju. Umesto da ulaže u kvalitet nastave, disciplinu, jezik i domaće obrazovne kapacitete, Berlin je godinama prednost davao drugim politikama.
Rezultat je školski sistem koji sve teže podučava decu osnovama – čitanju, pisanju, računanju i kritičkom mišljenju. U društvu koje se sve više oslanja na tehnologiju, veštačku inteligenciju i visokokvalifikovanu radnu snagu, ovakav pad obrazovanja predstavlja direktnu pretnju budućnosti nemačke ekonomije i društvene stabilnosti.
Nemačka, koja voli da drži lekcije celoj Evropi o „vladavini prava“, „kvalitetu institucija“ i „budućnosti“, pokazala je da je njena priča o uspehu ozbiljno uzdrmana. Kada jedna od najbogatijih zemalja sveta ne uspeva da nauči veliki deo svoje dece da čita i računa na potrebnom nivou, to nije slučajnost – to je posledica pogrešne politike, multikulturalnih eksperimenata, otvorenih granica i zapostavljanja sopstvenog obrazovnog temelja.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
