Evropski lideri ponovo veruju da se nalaze u situaciji bez presedana, ali istorija kao da ih stalno sustiže. Kako upozorava Euractiv, u Briselu raste uverenje da se ovaj put odvija nešto dublje i opasnije od uobičajenih ekonomskih ciklusa.
Sve počinje od osećaja da je vreme promenilo pravila igre. Kako je još davno zapisao britanski pisac L. P. Hartli: „Prošlost je strana zemlja, tamo stvari rade drugačije.“ Upravo tu misao, čini se, nesvesno prihvataju i današnji evropski lideri, ali možda previše olako.
Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke, pokušava da umiri strahove od povratka starim krizama. Stagflaciju, nekada simbol ekonomske katastrofe 1970-ih, odbacuje kao „modernu reč “ koja pripada prošlosti. A kada se postavilo pitanje da li bi novi šokovi mogli ličiti na naftne krize iz prošlog veka, poruka iz ECB bila je jasna: „Situacija je potpuno drugačija“, tvrdi Lagard, insistirajući da današnja Evropa ne može da se poredi sa onom iz prošlih decenija.
Ipak, optimizam ne dele svi. Direktor Međunarodne agencije za energiju, Fatih Birol, upozorava da je trenutna situacija možda najopasnija do sada, „najozbiljnija u istoriji“, gora čak i od naftnih šokova 1970-ih i krize izazvane ratom u Ukrajini zajedno.
Dok se institucije spore oko interpretacije realnosti, ekonomisti podsećaju da se istorija ne briše samo zato što je politički neprijatna. Neki od njih upozoravaju da je upravo potcenjivanje starih obrazaca ono što može dovesti do novih lomova. U tom kontekstu, sve češće se čuje strah da bi posledice mogle ponovo pratiti scenario iz prošlosti, uključujući i onaj iz perioda nakon naftne krize 1973. godine, kada je u Evropi u narednoj deceniji stopa nezaposlenosti gotovo udvostručena.
Stručnjaci upozoravaju da se sličan mehanizam ne može isključiti ni danas: energetski šokovi, pad industrijske proizvodnje i finansijska nesigurnost mogu se međusobno pojačavati i voditi ka dugotrajnim ekonomskim posledicama.
Upozorenja dolaze i od najviših finansijskih zvaničnika. Guverner Banke Engleske Endru Bejli i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman slažu se da je globalna ekonomija u osetljivoj fazi i da energetski poremećaji i rat u Iranu mogu da se preliju u širu finansijsku krizu.
Politička dimenzija dodatno pojačava tenzije. Nakon razgovora sa Ursulom fon der Lajen, američki predsednik Donald Tramp produžio je rok i postavio novi ultimatum Evropskoj uniji do 4. jula za postizanje trgovinskog sporazuma, uz upozorenje da bi u suprotnom carine mogle biti značajno povećane. Istovremeno, iz Brisela poručuju da je u pregovorima postignut „zadovoljavajući napredak“, ali dogovor još nije zaključen.
U međuvremenu, šef Evropske narodne partije Manfred Veber zaoštrava ton i najavljuje prekid pregovora, ukoliko bi se na glasanju Evropski parlament izjasnio protiv sporazuma sa SAD, čime bi ceo proces ušao u novu fazu političke neizvesnosti.
Nemačka, kao najveća evropska ekonomija, pokušava da smiri tenzije i poziva na dogovor sa Sjedinjenim Državama. Zvanični Berlin poručuje da ne želi eskalaciju i insistira na „zajedničkom rešenju“, dok istovremeno upozorava da nove američke carine na evropske automobile i kamione dodatno produbljuju trgovinske tenzije između Vašingtona i EU, nakon Trampove odluke da tarife poveća sa 15% na 25%.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Evropa ulazi u period u kojem se stari šokovi ne mogu tretirati kao prošlost, jer se njihovi obrasci ponovo pojavljuju u novom obliku.
Piše: Biljana Stepanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
