Amsterdam je postao prvi glavni grad na svetu koji je zabranio javno oglašavanje mesa i proizvoda od fosilnih goriva, povlačeći iz javnog prostora reklame za hamburgere, benzinske automobile i avio-kompanije.
Od 1. maja bilbordi, tramvajske stanice i metro stanice očišćeni su od industrije koja je decenijama dominirala vizuelnim identitetom grada. Na jednoj od najprometnijih tramvajskih stanica u Amsterdamu, pored travnatog kružnog toka prepunog narcisa i tulipana, pejzaž se potpuno promenio: umesto pilećih nogica, terenskih vozila i jeftinih letova, sada se promovišu Rijksmuseum i klavirski koncerti.
Političari poručuju da je cilj usklađivanje vizuelnog identiteta grada sa klimatskim ciljevima. Amsterdam želi da postane ugljenično neutralan do 2050. godine, uz plan da se potrošnja mesa značajno smanji.
„Klimatska kriza traži brze odluke.“ – ističu predstavnici levice, naglašavajući da uklanjanje stalnih reklama menja ponašanje potrošača tako što smanjuje impulsivnu kupovinu. Ideja je jednostavna, ali radikalna: meso i fosilna goriva više se ne tretiraju kao običan proizvod, već kao deo istog klimatskog problema.
U praksi, to znači da su hamburgeri stavljeni u isti kontekst kao avioni i automobili sa benzinskim motorom, što je izazvalo burne reakcije industrije.
Udruženje proizvođača mesa tvrdi da je potez „nepoželjan način uticaja na ponašanje potrošača“ i da meso ostaje neophodan deo ishrane. Slično reaguju tur operatori i turističke agencije, koji upozoravaju na ograničenje komercijalne slobode.
S druge strane, aktivisti za zaštitu životinja i životne sredine poručuju da javni prostor ne bi trebalo da normalizuje industrije koje na bilbordima promovišu ubijanje životinja, štete zdravlju i opstanku Planete. Sledbenici zelenih i levičarskih ideja se nadaju da će holandski pristup postati pravni i politički model koji drugi gradovi i države mogu da kopiraju.
Ipak, Amsterdam nije prvi pokrenuo revoluciju u javnom oglašavanju. Harlem je već 2024. zabranio reklame za meso i fosilna goriva, dok su Utreht i Najmegen uveli slična ograničenja na opštinskom nivou, uključujući i mlečne proizvode. Slični potezi pojavljuju se i u drugim evropskim gradovima, uključujući Stokholm, Edinburg, Šefild i Firencu. Francuska je jedina u Evropi koja je otišla korak dalje i uvela zabranu na nacionalnom nivou.
Međutim, ovakve zabrane se odnose samo na oglašavanje u javnom prostoru, na bilborde, stanice i ulice. U digitalnom svetu, reklame za meso, avio-karte i druge proizvode i dalje postoje.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
U suštini to izgleda ovako: stanete na tramvajsku stanicu i možda više ne vidite sočni burger ili let za Berlin od 19 evra, ali kad bacite pogled na telefon, tamo i dalje sve vrvi od istih reklama.
Piše: Biljana Stepanović
