Na Zapadnom groblju u Insbruku, nedaleko od glavne bolnice, nalazi se porodična grobnica porodice Obekser. Tu, pod kamenom koji nosi ime Diana Budisavljević rođena Obekser, leži žena čije je srce bilo veće od svih granica, ideologija i ratova koje je prošli vek pamtio.
Rođena u Insbruku 1891. godine kao Diana Obekser, iz ovog tirolskog okruženja otišla je u Zagreb, udala se za srpskog hirurga Julija Budisavljevića i tu započela svoj život koji će je odvesti na stranice istorije. Kada je Drugi svetski rat doneo strahote koje niko nije mogao ni da zamisli, Diana nije okrenula glavu. Dok su vozovi smrti odvozili hiljade srpske, jevrejske i romske dece u logore, ona je krenula u nemoguću misiju.
Naoružana samo medicinskim znanjem, upornošću i hrabrošću, organizovala je spasavanje više od deset hiljada dece. Pregovarala je sa ustaškim vlastima, krila spiskove, dolazila u logore, lično birala decu koja su još imala šansu da prežive, i uz pomoć mreže saradnika prebacivala ih u sigurnije krajeve. Mnoga od te dece bila su izgladnela, bolesna, bez roditelja, a ona im je postala majka, zaštitnica i nova nada u život.
Danas, posle toliko decenija, ona počiva daleko od zemlje u kojoj je ostavila najveći deo svog srca. Sahranjena je u porodičnoj grobnici bez veličanstvenog spomenika, bez gomile cveća i turističkih grupa. Samo tišina i ime koje mnogi još uvek izgovaraju sa dubokim poštovanjem.
Ali za one koji znaju njenu priču, ovaj grob ima težinu čitavog jednog naroda. Tu leži žena koja je u najmračnijim godinama pokazala da dobrota može da bude jača od mržnje, da hrabrost može da nadvlada strah, i da jedna osoba zaista može da promeni sudbinu hiljada.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Dosta spasene dece odraslo je u hrvatskim katoličkim porodicama, bez znanja o svom srpskom poreklu. Mnoga od njih nikada nisu saznala svoje korene, izgubivši deo svog identiteta zauvek. Neka su, ne znajući istinu, možda čak i veličala ustaštvo i one koji su im pobili porodice. Diana ih je spasila od smrti, ali im je rat oduzeo i korene.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
