Nemačko tržište rada tone u sve dublju krizu. Prema najnovijim podacima Savezne agencije za rad, u aprilu je broj nezaposlenih ponovo prešao psihološki važnu granicu od tri miliona i to četvrti mesec zaredom. Sezonski prilagođeno, broj nezaposlenih porastao je za 20.000 u odnosu na mart, dok je u poređenju sa aprilom prošle godine veći za 77.000.
Kako prenosi nemački „Bild“, ukupan broj nezaposlenih u aprilu iznosio je 3,008 miliona. To je za 13.000 manje nego prethodnog meseca, ali je pad znatno slabiji od uobičajenog prolećnog oporavka na koji se Nemačka tradicionalno oslanja. Stopa nezaposlenosti ostala je na 6,4 odsto.
„Preokret na tržištu rada još nije na vidiku. Prolećni oporavak je i u aprilu slab“, izjavila je Andrea Nales, predsednica Upravnog odbora Savezne agencije za rad.
Situacija je posebno zabrinjavajuća jer sektori poput građevinarstva, ugostiteljstva, turizma i trgovine, koji obično u proleće masovno zapošljavaju radnike, ovoga puta beleže minimalan rast ili stagnaciju.
Širi pokazatelj takozvane Savezne agencije za rad, koji uključuje ljude na skraćenom radnom vremenu i u programima prekvalifikacije, blago je porastao i dostigao 3,665 miliona ljudi.
Stručnjaci upozoravaju da se kriza na nemačkom tržištu rada učvršćuje i da nema naznaka brzog oporavka. To dodatno opterećuje privredu koja se već suočava sa slabom industrijskom proizvodnjom, visokim troškovima energije i geopolitičkom neizvesnošću.
Ekonomisti primećuju da je ovakav trend neuobičajen za ovaj period godine i da ukazuje na dublje strukturne probleme. Ako se nastavi, mogao bi dovesti do daljeg pada potrošnje i usporavanja cele evropske ekonomije.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Nemačka, kao najjača evropska privreda i jedan od ključnih ekonomskih partnera Srbije, šalje zabrinjavajuće signale. Četvrti mesec zaredom sa više od tri miliona nezaposlenih pokazuje da ni bogate zapadne ekonomije nisu imune na ozbiljne strukturne probleme. Ako se nemačka kriza produbi, posledice bi se mogle osetiti i na našem tržištu rada, posebno u auto-industriji, IT sektoru i proizvodnji. Zato je važno jačati domaću ekonomiju, širiti krug privrednih partnera i stvarati uslove da kvalifikovana radna snaga ostane u zemlji, umesto oslanjanja na jednog sve nesigurnijeg ekonomskog giganta.
Piše: Nina Stojanović
