Tehnološki gigant ,,Bosch“, ponos nemačke industrije sa sedištem u Štutgartu, prvi put od finansijske krize 2009. godine zabeležio je gubitak od 363 miliona evra. Kompanija istovremeno najavljuje program restrukturiranja koji će koštati 2,7 milijardi evra i dovesti do ukidanja čak 22.000 radnih mesta, prenose nemački mediji poput ,,n-tv“ i ,,Business Punk“.
Uprkos rastu prihoda na 91 milijardu evra u 2025. godini, operativna marža pala je sa 3,5 na samo 2 procenta. Rukovodstvo Boscha otvoreno priznaje da kompanija više nije konkurentna u brojnim segmentima. Glavni razlozi su agresivna kineska konkurencija koja obara cene, visoki troškovi u Nemačkoj, slaba potražnja u automobilskoj industriji, te neuspešna ulaganja u zelene tehnologije, električnu mobilnost, vodonik i toplotne pumpe.
Najteže će biti pogođena upravo Nemačka. Od ukupno 22.000 otkaza, više od 6.600 radnih mesta biće ukinuto u samoj zemlji, što čini skoro pet odsto radne snage ,,Boscha“ ovde. Do kraja 2025. godine kompanija će imati 412.774 zaposlenih širom sveta, preko 5.000 manje nego prethodne godine. Proizvodnja se sve više seli u inostranstvo, a fabrike ,,BSH“ rade ispod kapaciteta. Čak i lokacije poput one u Bambergu žive u neizvesnosti.
Kako navodi ,,Business Punk“, godinama ulaganja u „zelenu tranziciju“ nisu donela očekivane rezultate. Tržište nije reagovalo onako kako su planeri u Berlinu i Briselu očekivali, dok kineski proizvođači dominiraju jeftinijim proizvodima. Čak ni hvaljeni pogoni na gorivne ćelije nisu uspeli da nađu stabilno tržište nakon što je glavni kupac bankrotirao. Rat u Iranu samo će dodatno opteretiti kompaniju 2026. godine.
Ovo nije samo priča o Boschu. To je jasan znak šire deindustrijalizacije Zapadne Evrope. Dok se nameće skupa zelena agenda i geopolitičke avanture, tradicionalne korporacije gube bitku sa globalnom konkurencijom. Bosch i dalje tvrdi da želi da ostane među tri najveća igrača na ključnim tržištima, ali to očigledno može samo uz drastično smanjenje troškova i dalje preseljenje proizvodnje.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Pitanje koje se postavlja glasi: koliko će još nemačkih radnika platiti cenu neuspele industrijske i energetske politike Berlina i Brisela?
Piše: Stefan Stojanović
