Od danas, 1. aprila 2026. godine, legendarni rečni monitor „Sava“, brod sa kojeg su ispaljeni prvi hici Prvog svetskog rata, ponovo je otvoren za posetioce. Usidren kod Brankovog mosta u Beogradu, ovaj značajni deo srpske vojne i kulturne baštine dostupan je javnosti svakog radnog dana osim ponedeljka od 10 do 17 časova, subotom od 10 do 18, a nedeljom od 10 do 14 časova. Ulaznice za Vojni muzej važe i za obilazak „Save“ i obrnuto, čime je stvorena jedinstvena celina vojne istorije na kopnu i vodi.
Posetioci će na brodu moći da vide originalno naoružanje, komandni most i životne uslove posade s početka prošlog veka. U slučaju kiše ili jakog vetra izložbena postavka se zatvara radi zaštite ovog kulturnog dobra Srbije. Time je „Sava“ ponovo postala živi podsetnik na događaje koji su promenili tok svetske istorije.
Rečni monitor „Sava“, nekadašnji austrougarski „Bodrog“, izgrađen je 1904. godine u brodogradilištu Ganz-Danubius u Budimpešti. U noći između 28. i 29. jula 1914. godine, zajedno sa monitorom „Temes“, otvorio je vatru na srpsku prestonicu i time zvanično označio početak Prvog svetskog rata. Tokom rata učestvovao je u brojnim operacijama austrougarske Dunavske flotile na Savi i Dunavu, pružajući vatrenu podršku kopnenim snagama. Posle sloma Austro-Ugarske 1918/1919. godine brod je dodeljen Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Po ličnom naređenju kralja Petra Prvog Karađorđevića preimenovan je u „Sava“ i nastavio da služi u jugoslovenskoj rečnoj flotili sve do 1959. godine. Temeljno je remontovan između 2016. i 2018, a svečano otvoren za javnost 2021. godine kao muzej na vodi.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Očuvanje monitora „Sava“ nije samo muzejski poduhvat – to je čin nacionalnog pamćenja. Ovaj brod nije običan istorijski eksponat, već nemi svedok trenutka kada je mali srpski narod stao na put velikoj imperiji i time pokrenuo lavinu koja je promenila lice sveta. U vremenu kada se istorija često relativizuje, ponovno otvaranje „Save“ podseća nas da smo 1914. godine platili najveću cenu za slobodu. Neka svaki posetilac koji kroči na njegovu palubu oseti težinu te žrtve i ponos što smo uspeli da sačuvamo ovaj dragoceni deo naše baštine za buduće generacije.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
