Pacijenti u Gornjoj Austriji čekaju i do 104 nedelje, više od dve godine na operaciju zamene kolena, pokazuju zvanični podaci koje je 25. marta 2026. objavila pokrajinska vlada. Dok se u bolnici „Ordensklinikum Barmherzige Schwestern“ u Lincu na ovu intervenciju čeka pune dve godine u bolnici Krankenhaus St. Josef u Braunauu isti zahvat obavlja se za samo 14 nedelja. Ova dramatična razlika razbija dugogodišnji stereotip da je austrijsko zdravstvo sinonim za brzinu i efikasnost.
Kako prenose agencija APA i „OÖ Nachrichten“, zamenica guvernera Gornje Austrije Kristine Haberlander (ÖVP) predstavila je novu centralizovanu evidenciju vremena čekanja za najčešće planirane operacije. Podaci, koji su ranije bili dostupni samo po pojedinim bolnicama, sada su objedinjeni na zvaničnom sajtu pokrajine. Najduža čekanja beleže se upravo u glavnom gradu Lincu, gde je situacija posebno kritična i u Univerzitetskoj bolnici Kepler.
Slična slika vidi se i kod operacija krajnika kod dece, u Univerzitetskoj bolnici Kepler čeka se 32 nedelje, u bolnici „Ordensklinikum Barmherzige Schwestern“ 22 nedelje, dok je najbrže u klinici „Zalcgamergut“ u Feklabruku, svega devet nedelja. Ogromne razlike između bolnica u istoj pokrajini jasno pokazuju da austrijski zdravstveni sistem, uprkos visokim izdacima i ugledu, pati od hroničnog nedostatka kapaciteta i loše organizacije.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Mnogi naši ljudi u Austriji i Srbiji i dalje veruju u lepu priču da je austrijsko zdravstvo „najbolje u Evropi“ i da tamo sve funkcioniše brzo i besprekorno. Realnost koju otkrivaju ovi podaci znatno je grublja. U jednoj od najuređenijih zemalja Evrope pacijent sa bolnim kolenom ili dete koje treba da operiše krajnike može da čeka godinu i po do dve godine. Vreme je da prestanemo da idealizujemo strane sisteme i da ih posmatramo kritički, sa svim manama koje nažalost, nisu strane ni nama. Transparentnost jeste dobar korak, ali ona ne leči čekanje od dve godine.
Piše: Nina Stojanović
