Kišne subote u ciriškom kvartu Oerlikon, pred ulazom u novu luksuznu zgradu „Living Eleven“, vijore se beli baloni i stoji tabla sa pozivom: „Razgledajte luksuzan stan bez najave“. Dan otvorenih vrata trebalo je da privuče veliki broj zainteresovanih za 61 ekskluzivni stan za iznajmljivanje. Umesto toga, kako izveštava švajcarski list Neue Zürcher Zeitung (NZZ), pojavilo se svega petoro posetilaca. Dok grad već godinama trpi akutnu nestašicu stanova, ovi novi i veoma skupi objekti ostaju gotovo prazni – više od polovine još čeka zakupce.
Kako prenose „NZZ“ i Blick, u projektu „Living Eleven“ trenutno je prazno čak 34 stana. Najveći problem su veći i skuplji stanovi sa zakupninama od 5.500 do više od 6.500 švajcarskih franaka mesečno, za koje gotovo da nema interesovanja. Manji studiji se lakše izdaju, ali luksuzni dupleksi i stanovi sa krovnim terasama ostaju prazni i više meseci posle početka prodajne kampanje. Stručnjaci za nekretnine otvoreno ocenjuju da su oprema i arhitektura prosečni za tu cenovnu klasu, dok ni lokacija ne opravdava tako visoke iznose.
Slična slika, kako navode isti izvori, ponavlja se i u drugim novim luksuznim projektima u Cirihu. U nekadašnjem hotelu „Swissôtel“, pretvorenom u kompleks „Oerlikon One“, mesecima je prazno oko 20 od 124 stana, uglavnom najskupljih sa kirijama koje dostižu i 7.200 franaka mesečno. Pad kamatnih stopa dodatno je promenio računicu: imućniji klijenti sve češće biraju kupovinu nekretnina van grada, gde za sličan mesečni trošak dobijaju više prostora i manji poreski teret. Investitori visoke cene pravdaju rastom troškova gradnje, skupim zemljištem i birokratijom, ali tržište sve jasnije pokazuje da u najvišem segmentu ponuda već premašuje tražnju.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovaj paradoks ogoljava duboku disfunkcionalnost tržišta nekretnina u Švajcarskoj. Dok se hiljade ljudi bore da pronađu bilo kakav pristojan stan po razumnoj ceni, investitori i developeri grade luksuz koji očigledno ne odgovara stvarnim potrebama tržišta. Umesto da se rešava stambena kriza, kapital se i dalje sliva u projekte namenjene prestižu i profitu. Dokle god stanovanje bude posmatrano pre svega kao roba, a ne kao osnovna životna potreba, slike praznih luksuznih zgrada usred nestašice postajaće sve češće.
Piše: Nina Stojanović
