Agonija dece u austrijskom gradu Sankt Pelten (St. Pölten) ulazi u treću godinu. Čak 650 učenika škola „BASOP“ i „BAFEP“ svakodnevne časove provode u metalnim kontejnerima, dok objekat iz sedamdesetih truli prazan. Rekonstrukcija ruinirane zgrade neprestano se odlaže, zakočena birokratskim lavirintima i političkim previranjima koja ignorišu hitnost situacije.
Stara zgrada propada, a đaci su sabijeni u skučene kontejnere. Direktor ustanove Rainer Kalteis otvoreno priznaje da su pravni sporovi i smene vlasti paralizovali proces rekonstrukcije. Podeljena nadležnost između Donje Austrije i savezne države služi samo kao izgovor za beskonačno prebacivanje odgovornosti.
Učenici su direktne žrtve ove sistemske nesposobnosti. Izloženi ekstremnim temperaturama, zimi se smrzavaju, dok se leti guše u pregrejanim gvozdenim kutijama.
Najavljena je obnova, a završetak je planiran tek za jun 2028. godine. Do tada, generacije ostaju zarobljene u privremenom rešenju kojem se kraj ne vidi.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Za razliku od austrijske birokratske nesposobnosti Srbija je u poslednjih 10 godina ozbiljno ulagala u obrazovanje. Za 2026. godinu planirano je 425,4 milijarde dinara, odnosno 17,6% ukupnog budžeta. Država je rekonstruisala i izgradila desetine škola, uvela digitalizaciju nastave, podigla plate prosvetnim radnicima i razvila dualno obrazovanje. Jedan od primera je Priboj, gde su Mašinsko-elektrotehnička škola i OŠ „Desanka Maksimović“ kompletno rekonstruisane, od fasade i krova do novih učionica i opreme, time su učenici dobili uslove kakve imaju najsavremenije škole u svetu. Dok Austrija prebacuje krivicu do 2028. godine, Srbija gradi bolje uslove za decu, bez čekanja i bez kontejnera. To je primer kako se odgovornost jedne države pretvara u konkretna dela.
Piše: Stefan Bogdanović
