Потпредседница САД, Камала Харис, рођена је са склоношћу да подржи Палестину. Њени родитељи су обоје рођени под британском колонијалном окупацијом која је ускраћивала основна грађанска и људска права домаћем становништву, слично као што то чини израелска окупација Палестине. Њено порекло је можда у њој пробудило љубав према слободи, независности и социјалној правди.
Одрастала у породици двоје активиста посвећених борби за равноправност и социјалну правду, Камала Харис је вероватно слушала ставове својих родитеља и на њиховим мишљењима формирала своје. Камала Харис је можда најквалификованија особа која би могла да заступа палестински позив за окончање окупације, апартхејда и стварање решења са две државе.
Мајка Камале Харис, Шјамала Гопалан, рођена је 1938. године у Британској Индији. Иако се историјске књиге често фокусирају на мирни отпор Махатме Гандија, неки су можда заборавили да је у борби за независност Индије било и насиља, па чак и онога што би се данас називало тероризмом. Ова борба је резултирала тиме да Индија стекне независност 1947. године, после 89 година британске окупације.
Закон Роулат из 1919. године омогућио је да Индијци буду затварани без суђења и да се политички случајеви решавају без пороте. У априлу 1919. године, британски војници су отворили ватру на гомилу ненаоружаних демонстраната, убивши најмање 379 људи. Овај догађај је додатно подстакао отпор против колонијалне власти. Данашња ситуација у Гази и на окупираној Западној обали има запањујућу сличност са оном у колонијалној Индији.
Према истраживањима економског историчара Роберта Ц. Алена, британски колонијализам је директно или индиректно проузроковао смрт 100 милиона Индијаца између 1880. и 1920. године.
Године 1958. Шјамала Гопалан је примљена на мастер студије из области исхране и ендокринологије на Универзитету Калифорније у Берклију (UCB), а до 1964. године стекла је докторат на истом универзитету.
На састанку Афроамеричке асоцијације на Берклију, у јесен 1962. године, слушала је говор Доналда Џ. Хариса, дипломца економије из Јамајке. Њихова заједничка интересовања су била грађанска права, слобода, независност од колонијалне власти и социјална правда. Убрзо су се заљубили и венчали у јулу 1963. године, а њихова следећа заједничка посвећеност била је усмерена на њихове две ћерке, Камалу и Мају.
Доналд Џ. Харис је рођен у Браунстауну, на Јамајци, која је тада била под британском колонијалном окупацијом. Његови родитељи су били Афро-Јамајчани, потомци афричких робова које су Британци довели да раде на плантажама шећерне трске.
Јамајка је постала британска колонија 1707. године и круновска колонија 1866. године. Док је била колонија, највише функције у влади задржавали су искључиво Британци.
Док је одрастао, Доналд Џ. Харис је био сведок многих облика неравноправности, што га је природно усмерило на изучавање економије и социјални активизам. Јамајка је стекла независност 1962. године.
У јесен 1961. године, Доналд Џ. Харис је стигао на UCB захваљујући стипендији Елиаса А. Исе како би студирао економију. Стипендију Иса, која постоји и данас, основао је 1938. године Елиас А. Иса, који је рођен у Витлејему, у Палестини, 1876. године, и емигрирао у Кингстон, Јамајка, 1894. године. Иса је постао успешан трговац у Кингстону и основао породичну династију која и даље траје. Ценио је образовање и основао стипендију да подржи школовање јамајчанских студената.
Доналда Џ. Хариса је у Америку послао Палестинац, а 1966. године је стекао докторат на UCB-у. Године 1998. пензионисао се као професор емеритус на Станфорду у Пало Алту, Калифорнија, и наставио да ради на развоју јавних политика које промовишу економски раст и социјалну једнакост.
Економија је политичка наука, јер се бави односом владе и друштва. Грађанска права, за која се Доналд Џ. Харис страсно залагао 1962. године, су директно повезана са његовим професионалним радом.
Шјамала Гопалан и Доналд Џ. Харис су се развели почетком 1970-их, али су деца остала повезана са оцем и његовом породицом на Јамајци, иако их је одгајала мајка, која је преминула 2009. године.
Шјамала Гопалан и Доналд Џ. Харис су били укључени у рад Афроамеричке асоцијације (AAA), која је основана 1962. године на Берклију. Мисија ове групе била је да едукује Афроамериканце о њиховој историји и да их инспирише победама против колонијалне власти широм Африке. До пролећа 1962. године група је имала 150 чланова, а до јесени је број чланова на националном нивоу порастао на 5000. „Црна моћ“ је долазила у први план, а расна питања и социјална једнакост су били центар дебата на Берклију. Ово је било окружење у којем су се кретали родитељи Камале Харис.
Године 1964. почео је Покрет за слободу говора на Берклију, након што су студенти протестовали против ограничења политичких активности на кампусу. Протести и седећи штрајкови захтевали су уставна права студената. Убрзо након тога, универзитет је променио своју политику како би осигурао слободу говора и академску слободу.
Када су студенти широм САД протестовали због актуелног геноцида у Гази, неки су покушали да ућуткају те протесте тврдећи да су демонстрације за палестинска људска права и против окупације антисемитске.
Године 1970. педесет и шест афроамеричких активиста објавило је саопштење под насловом „Апел црних Американаца против подршке Сједињених Држава ционистичкој влади Израела“ у „Њујорк тајмсу“. Група је позвала на „пуну солидарност са нашом палестинском браћом и сестрама, који, као и ми, воде борбу за самоопредељење и окончање расистичке репресије.“
Борба коју је Нелсон Мандела водио да оконча расну сегрегацију и трансформише Јужну Африку у демократску државу, била је инспирација за Палестинце, који упоређују апартхејд у бившој Јужној Африци са тренутним израелским апартхејдом у окупираној Палестини.
Године 1997. Мандела је одржао говор на Међународни дан солидарности са палестинским народом и рекао: „Веома добро знамо да наша слобода није потпуна без слободе Палестинаца.“
Борба за слободу у Јужној Африци и Индији није увек била мирна, а Мандела је рекао: „Изаберите мир уместо конфронтације. Осим у ситуацијама када не можемо даље, када не можемо напредовати. Ако је једина алтернатива насиље, онда ћемо користити насиље.“
Подршка Афроамериканаца Палестини била је једна од основних вредности Покрета „Црни пантери“, који је био инспирисан радом Афроамеричке асоцијације, у којој су учествовали Шјамала Гопалан и Доналд Џ. Харис на Берклију.
Покрет „Животи црнаца су важни“ такође подржава палестинска људска права. Солидарност између црнаца и Палестинаца међу друштвеним активистима сматра се заједничком борбом против расизма и империјализма, укључујући одбацивање ционизма, који многи сматрају расистичком политичком идеологијом коју заступа израелска влада.
Камала Харис је била пажљива да се не стави изричито на страну Палестинаца против Израелаца. Она покушава да балансира своју позицију како би освојила изборе. Без обзира на то да ли победи или не, можда ће се сетити свог детињства и активизма својих родитеља. Основне вредности за које су се залагали, и због којих су били спремни да протестују, биле су социјална правда, равноправност и људска права.
Камала Харис је успела у политици захваљујући образовању и напорном раду. Свој пут до врха је изградила јер је имала једнака права загарантована законом. Постигла је успех зато што јој је амерички систем омогућио да буде слободна и да има права. Управо то тражи и палестински народ.
Индија, Јамајка и Јужна Африка су стекле своју слободу. Када ће Палестина бити слободна?
ВИШЕ ВЕСТИ СА БЛИСКОГ ИСТОКА ПРОЧИТАЈТЕ НА САРАДНИЧКОМ ПОРТАЛУ : https://mideastdiscourse.com
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
