Портпаролка руског министарства спољних послова, Марија Захарова, оштро је критиковала западне земље због ситуације на Косову и Метохији, тврдећи да је одговорност за кризу потпуно на њима. У својој изјави, она је истакла да Приштина спроводи политику етничког чишћења и репресије против Срба, уз подршку својих западних савезника. Захарова је нагласила да „тзв. премијер Аљбин Курти брутално расељава Србе“ и да је Запад, уместо да реагује, одобрио те потезе, дајући Куртију „одрешене руке“ за његову политику.
Она је подсетила на уклањање српских институција на северу Косова, као и на блокаду приступа основним услугама за Србе у том региону. Захарова је додатно указала да мисије ЕУ на Косову остају пасивне и не предузимају мере како би заштитиле српску заједницу.
„Западне престонице су само успут замериле својим штићеницима у Приштини због ‘недостатка координације’ и још једном јасно ставиле до знања да не доводе у питање законитост прогона Срба. Њихов једини захтев Куртију је да координира кораке са спољним покровитељима. Они не предузимају никакве мере утицаја на ‘премијера’, напротив – имплицитно подстичу етничко чишћење, стварање нове културне и демографске реалности у срединама насељеним Србима. Самопроглашене регионалне ‘власти’ виде врло добро да им је Запад дао потпуно ‘одрешене руке’“, закључила је Захарова.
Шта можемо очекивати од Вучићевог обраћања?
Сутрашње обраћање председника Србије Александра Вучића нацији, које је најављено у светлу појачаних тензија на Косову и Метохији, могло би донети важне новине. Вучић је већ раније наглашавао да ће Србија реаговати одлучно, ако се српска заједница нађе у непосредној опасности. С обзиром на то да је руска подршка, како се види из изјаве Захарове, чврста и непоколебљива, многи грађани осећају да Србија није препуштена сама себи у овом тешком тренутку.
Питање које највише интересује јавност је да ли ће Вучић можда прогласити окупацију дела територије на Косову и Метохији, што би донело драматичан заокрет у политици Београда. Грађани у великом броју подржавају овај потез, верујући да би тиме Србија добила јасну позицију у односу на Приштину и западне силе. Проглашење окупације могло би резултирати увођењем додатних мера безбедности и јачом улогом Србије у заштити својих сународника на КиМ, али и територијалног интегритета наше јужне покрајине.
Ипак, такав потез би имао и бројне импликације на међународном нивоу, а западне земље би га вероватно окарактерисале као провокацију. Србија би се могла суочити са додатним дипломатским и економским притисцима, али истовремено би ојачала своју позицију у заштити суверенитета.
Русија је, по свему судећи, спремна да пружи политичку и дипломатску подршку Србији, што улива наду да Србија није усамљена у овом сукобу. Захарова је јасно ставила до знања да Москва види Запад као главног подстрекача кризе на Косову и Метохији, што додатно јача осећај да Србија има савезника у овој борби.
Иако би сутрашње обраћање Вучића могло донети преокрет, остаје да се види да ли ће председник Србије одлучити да прогласи окупацију, како јавност тихо прижељкује, или ће се Србија определити за другачије кораке у заштити Срба на КиМ.
