Na svetu, prema ovom shvatanju, postoji samo jedan anđelski jezik –crkveno-slovenski. On je, kako se veruje, darovan Slovenima kao sveti jezik bogosluženja i duhovnog uzdizanja.
Zašto se naziva anđelskim? Zato što se smatra da je to jedini jezik na kome ne postoje izrazi za psovku. Takav je, tvrdi se, u velikoj meri bio i stari srpski književni jezik, sve dok nije sprovedena reforma koju su predvodili Jernej Kopitar i Vuk Stefanivić Karadžić. Njihovi protivnici ocenjuju da je tom reformom jezik uprošćen i udaljen od uzvišenog izraza.
Češki slavista Jozef Dobrovski, savremenik tog vremena, navodno je isticao da je srpski književni jezik među najlepšima u slovenskom svetu. Kritičari reforme smatraju da su iz jezika potisnuti plemeniti izrazi, a uvedeni prostiji, uz obrazloženje da ih narod lakše razume. U tome vide i širu političku nameru – udaljavanje Srba od ruskog kulturnog prostora, jer je jezik, kako kažu, najmoćnije sredstvo oblikovanja identiteta.
Podseća se i na Bečki književni dogovor 1850. godine, kada je, prema ovom tumačenju, bez šire saglasnosti srpske javnosti prihvaćen novi pravac jezičke politike. Taj čin je kasnije imao dalekosežne posledice, pa i ideju o zajedničkom životu naroda koji govore sličnim jezikom.
Srpska pravoslavna crkva, ističe se, nije prihvatila potpunu zamenu bogoslužbenog jezika. Ipak, danas se i crkveno-slovenski sve češće potiskuje uz obrazloženje da ga vernici ne razumeju, dok mlađe generacije lakše prihvataju savremene i strane izraze.
Kao primer vernosti starom jeziku navodi se Petar II Petrović Njegoš, koji je „Luču mikrokozma“ pisao u duhu crkveno-slovenske tradicije. Prenosi se i priča o ruskom caru Petru Velikom, koji je u Francuskoj bez teškoća čitao Jevanđelje pisano glagoljicom i crkveno-slovenskim, na iznenađenje domaćina.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Poruka koja se iz svega izvodi glasi, narod koji poštuje svoj jezik i duhovno nasleđe, čuva i sopstveno dostojanstvo. Stara izreka kaže da samo onaj ko poštuje sebe može očekivati poštovanje drugih.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
