Snažan ciklon Hari je 22. januara kulminirao u svom razornom udaru na južni deo Italije, ostavljajući iza sebe milijarde evra materijalne štete usled ekstremnih udara vetra i rekordnih talasa.
Najteže je pogođena Sicilija, gde je regionalna vlada istog dana, nakon vanredne sednice, proglasila stanje prirodne katastrofe i zatražila od nacionalnih vlasti uvođenje vanrednog stanja. Nakon dva dana neprekidnih udara ciklona, uništeno preko 100 kilometara obale, dok su talasi na otvorenom moru dostizali visinu od neverovatnih 16 metara.
Dok se finansijski gubici samo na Siciliji procenjuju na 740 miliona evra, predsednik regije, Renato Skifani, potvrdio je odobrenje u iznosu od 70 miliona evra za hitne intervencije. Nevreme je prethodnih dana potpuno paralisalo infrastrukturu – more je bukvalno odnelo delove pruge između Mesine i Katanije, ostavljajući šine da vise u vazduhu.
U Kalabriji je situacija tokom ova četiri dana januara bila kritična jer je pala količina kiše koja odgovara polovini godišnjeg proseka. Železnički saobraćaj je i 22. januara ostao suspendovan na liniji od Melito Porto Salva do Krotonea zbog nanosa peska i kamenja. Vatrogasci su u Katanzaru čamcima spasavali ljude iz potopljenih automobila i kuća. U mestu San Mauro Markesato zabeleženo je urušavanje terena na lokalnom groblju, usled čega su kovčezi pokojnika skliznuli u provaliju.
Na Sardiniji je na snazi narandžasti meteo alarm zbog opasnih uslova i rizika po bezbednost, dok je za Kalabriju, Pulju i Siciliju proglašena žuta uzbuna. Nadležne službe civilne zaštite neprestano prate kretanje ciklona kako bi pravovremeno reagovale na nove padavine.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Suočavanje sa ovakvim razaranjem podseća da su ljudska ulaganja i infrastrukturni planovi često nemoćni pred sirovom snagom prirode. Bez obzira na savremenu tehniku, elementarne katastrofe podsećaju na ranjivost sistema, zahtevajući stalnu opreznost i prilagođavanje pred silama koje čovek ne može u potpunosti da kontroliše.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
