Državljanka holandskog porekla, Nensi Holten je nakon višegodišnjeg procesa ipak dobila švajcarsko državljanstvo, posle dva prethodna odbijanja na lokalnom nivou zbog svojih stavova o pravima životinja i verskim slobodama. Zbog javnih kampanja često je u lokalnoj zajednici bila označavana kao „problematična osoba“.
Holtenova, živi u Švajcarskoj od osme godine – aktivno se zalaže za zaštitu životinja i godinama javno kritikuje pojave koje smatra štetnim, među kojima su tradicionalna kravlja zvona, zvonjava crkvenih zvona, lov, seoske konjičke trke, podela mleka u školama, kao i nedeljni mesni obroci. Njeni stavovi izazvali su snažne reakcije u ruralnoj opštini Gipf-Oberfrick, gde živi.
Stanovnici tog mesta su u dva navrata glasali protiv njenog zahteva za pasoš, uz obrazloženje da nije dovoljno integrisana u lokalno društvo, što je jedan od zakonskih uslova za sticanje državljanstva. Smatrali su da njeni stavovi predstavljaju osporavanje tradicije i identiteta zajednice.
Žalba je potom upućena vlastima kantona Aargau, koje su razmotrile ceo postupak i ukinule odluku donetu na nivou opštine, uz obrazloženje da lokalna zajednica nije imala dovoljno čvrste razloge za odbijanje njenog zahteva.
Nakon što joj je državljanstvo odobreno, Holtenova je izjavila da tokom svog angažmana nije razmatrala pitanje društvene integracije. Istakla je da je bila usmerena isključivo na zaštitu životinja, ne shvatajući u tom trenutku da mnoge prakse koje je kritikovala predstavljaju važan deo identiteta i tradicije za deo lokalnog stanovništva.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Slučaj Krans-Montane pojačava ovaj apsurd. Kako je moguće da lica sa kriminalnim dosijeom dobiju dozvole da posluju u Švajcarskoj? Kako je moguće da pojedinac koji prezire domaćina i njegovu tradiciju dobije pasoš preko noći? Zar se takva čast ne zaslužuje poštovanjem i uviđajnom prošlošću? Poništenje odluke je sraman čin birokratije nad voljom naroda. Slučaj Nensi je dokazao da nekontrolisane migracije čak i u okviru Evrope razaraju identitet zajednice i ubijaju viševekovne tradicije.
Piše: Stefan Bogdanović
