Летњи дани, који би требало да нас подсећају на радост и безбрижност, за српски народ носе болна сећања на један од најстрашнијих злочина у новијој историји. Један од тих дана је 7. август, када се сваке године сећамо мученичке колоне која је страдала на Петровачкој и Приједорској цести током акције „Олуја“. Овај дан је симбол страдања и патње недужних људи који су, бежећи од ратног вихора, наишли на још веће зло.
Хрватска авијација је тог дана немилосрдно гађала колону избеглица, међу којима су били жене, деца и старци. Један од најпотреснијих тренутака који осликава бруталност овог злочина је сведочење Ратка Ромића, инспектора станице милиције у Босанском Петровцу, који је први стигао на лице места. Пред истражним судијом Основног суда у Бањалуци 1996. године, Ромић је сведочио: „Иза овог возила био је шлепер који сам обележио словом Ц и био је потпуно у пламену. Позади у товарном делу шлепера видео сам двоје деце захваћене пламеном која су горела. Не бих могао да проценим ког су пола била та деца нити ког узраста, само знам да су била деца, нисам чуо да вриште, што значи да су већ била мртва. Од овог призора сам се онесвестио јер ми је припала мука тако да су ме колега и други који су се ту затекли морали освестити, односно да ми укажу помоћ.”
Страдање ових малишана, као и других недужних цивила, представља један од најтрагичнијих момената српске историје. Њихова имена остају урезана у сећању: Даринка Дрча (68), Мика Ковачевић (83), Крстан Вуковић (45), Бранко Стијеља (72), Мирко Стијеља (34), трудница Мирјана Дубајић (21), Јовица Дрча (шест), Дарко Вуковић (13), Невенка Рајић (12), Жарко Рајић (10), Марта Галогажа (60), Раде Галогажа (40) и Миле Малобабић (42). Рањени су: Јосипа Дрча, Душан Дрча, Душко Иванежа, Милица Иванежа, Јовица Пиплица, Анте Витас, Душан Беслаћ, Мара Беслаћ, трудница Ведрана Стијеља, Обренко Вуковић, Душан Дракулић, Вида Галогажа, Зорка Галогажа, Сока Малобабић, Сузана Љубишић, Смиља Лајшић, деца Жељко Дрча (13), Душка Дрча (девет), Зорица Беслаћ (осам), Рајко Галогажа (10), Горан Галогажа (12), Милош Малобабић (14), Николина Крајчиновић (11). Какав крвник мораш бити да би убио дете? Ово је питање које остаје без одговора, али и као вечита опомена човечанству.
Нико и никада неће моћи да оправда ову страшну неправду, овај злочин који је починила хрватска војска над избеглицама које су се само надале да ће наћи спас у избеглиштву. Али, истина мора бити сачувана и пренета будућим генерацијама, како би се осигурало да се овакав ужас никада више не понови.
Komentari 2