Украјина у дилеми: Предаја територије као цена за мир?

Суочена са драматичним последицама рата, који је однео више од 500.000 живота и произвео огромну материјалну штету, Украјина се налази у деликатној ситуацији. Главно питање које се намеће јесте: ко има право или моћ да одлучи о окончању овог сукоба?

Према најновијем истраживању Међународног института за социологију из Кијева, 32 одсто Украјинаца је спремно да жртвује део територије како би се рат окончао. Овај податак је посебно упечатљив у контексту дугогодишњих сукоба који трају још од 2014. године. Од уласка руских трупа 24. фебруара 2022, ратни сукоби постали су свакодневица за многе Украјинце.

Међутим, 55 одсто испитаника остаје чврсто при ставу да Украјина мора да се врати у границе из 1991. године, које је имала у тренутку распада Совјетског Савеза. Ови резултати истраживања показују да предаја дела територије постаје прихватљива опција за све већи број грађана, али истовремено одржавају јаку жељу за очувањем територијалног интегритета.

Политички аспект и међународни утицај

Проблем је сложен и додатно се компликује чињеницом да председнички мандат Володимира Зеленског истиче, што поставља питање његове легитимности у доношењу одлука од националног значаја. Како размишљају становници делова под руском јурисдикцијом, а како они у областима које контролише влада у Кијеву? Ово питање додатно компликује ситуацију и отвара бројна питања о будућности овог региона.

Недавна одлука о новој помоћи Запада у висини од око 45 милијарди долара прихваћена је с устезањем појединих чланица НАТО-а. Сједињене Америчке Државе, одлуком председника Џозефа Бајдена да не трчи за нови мандат, показују знаке преласка са спољнополитичких на унутрашње проблеме. Ово утиче на динамику подршке Украјини и поставља питање даљег тока рата.

Могућа решења и изазови

Многи верују да овако судбинско питање може бити решено само референдумом, али то доноси своје изазове. У референдуму би морали да учествују и они који су изгубили своје домове, као и они који су избегли у иностранство. Поред тога, право гласа морали би да имају и украјински и руски грађани Украјине, као и припадници других народа.

Очигледно је да данашњи војни сукоби не могу решити све проблеме. Не постоје моћници који би могли да доносе глобално примењиве одлуке. Окончање сукоба у Украјини ће се свести на смиривање страсти и као такво не може бити трајног карактера. Јер, како рекосмо, реч је о земљи у коју су уперене очи великог дела светске јавности. Уколико западне силе окупљене у НАТО-у и Русија схвате да ће им обнова уништене земље донети већу добит од наставка ратовања, можда ће доћи до дугоочекиваног мира.

(Фото: ЕПА-ЕФЕ: Сергеј Козлов)